Američki vojni zatvor Bagram, ozloglašen po brojnim slučajevima mučenja zatvorenika tokom 11-godišnjeg rata protiv Al Kaide i talibana, od juče zvanično kontrolišu Avganistanci.
Primopredaja, koju je Avganistan već duže vreme zahtevao, odvijala se u senci tenzija između Vašingtona i Kabula povodom toga da li je avganistanska armija u stanju da garantuje bezbednost zatvora te kompetentnosti sudskog sistema da vodi slučajeve protiv uhapšenih.
Predaja zatvorskog postrojenja Parvan, kako sada glasi zvanično ime zatvora, poen je za predsednika Hamida Karzaija, koji je američku kontrolu nad zatvorom smatrao narušavanjem nacionalnog suvereniteta. Umesto Karzaija, koji je izostao sa ceremonije u vazdušnoj bazi Bagram kada je, između ostalog, oslobođeno 12 zatvorenika, bili su prisutni general avganistanske vojske Gulam Faruk, koji će sada voditi zatvor i vršilac dužnosti ministra odbrane Enajatulah Nazari. „Danas je narod Avganistana ponosan“, kazao je Faruk.
Predstavnik američke vojske Robert Taradaš, koji je do sada nadgledao zatvor, naglasio je da su „SAD vrlo uspešno obezbeđivale da se oni koji su pretnja avganistanskim i koalicionim snagama ne vrate na ratišta“.
U zatvoru se nalazi nekoliko hiljada zatvorenika i 50 stranaca iz „trećih zemalja“, kao što je Pakistan, okrivljenih da su se borili na strani talibana. Vašington insistira da zadrži kontrolu nad 50 zatvorenika na koje se ne odnosi sporazum, a koji će biti smešteni u malom delu zatvora kojim će upravljati Amerikanci. Prema rečima Taradaša, to je pitanje koje će rešiti dve vlade jer, kako je rekao, „mi ćemo i dalje biti partner Avganistanu u ovom objektu“. To, međutim, Karzaji ne prihvata olako budući da je, kako je sam rekao, „puna avganistanska kontrola nad zatvorom akt suvereniteta“. Organizacije za zaštitu ljudskih prava i pojedini Avganistanci strahuju da bi nastavak američke kontrole nad delom zatvora mogao dovesti do stvaranja „brata blizanca Gvantanama“. Ostaje nerešeno i pitanje nadležnosti nad nekoliko stotina osoba koje su zatvorene nakon potpisivanja sporazuma u martu.
Direktor Centra za konflikt i mirovne studije Hekmat Karzaji, u izjavi za BBC, kaže da su Amerikanci uvereni da je od strateškog interesa da se ovi zatvorenici ne oslobode. Prema njegovim rečima, primopredaja je pozitivan korak, „iako ima još spornih pitanja koje treba rešiti“.
Do sada su SAD predale 3.082 zatvorenika, a posle dogovora iz marta i dalje traje proces predaje 600 zatvorenika. Proces je obustavljen zbog, kako se pretpostavlja, neslaganja Vašingtona i Kabula, koji dovodi u pitanje dugotrajno pritvaranje osumnjičenih bez podizanja optužnice.
Bagram je često opisivan kao „avganistanski Gvantanamo“ zbog brojnih tortura i zloupotreba ljudskih prava protiv zatvorenika. Aprila 2010, BBC je istraživao navode o mučenju zatvorenika u tajnom delu Bagrama. SAD su, međutim, negirale da postoji tajni zatvor unutar Bagrama. Januara ove godine, avganistanski istražitelji optužili su američku vojsku za mučenje zatvorenika. Kako su istakli istražitelji, zatvorenici su bili podvrgnuti torturi, držani su bez dokaza i bili podvrgnuti ponižavajućim eksperimentima. Početkom godine, prizor paljenja stotina primeraka Kurana i drugog religijskog materijala izazvao je proteste i ubijanja vojnika SAD širom zemlje.
Princ Hari meta talibana
Kandahar – Talibani su rešeni da ubiju britanskog princa Harija, koji je po drugi put u misiji u Avganistanu, rekao je agenciji Frans pres portparol pobunjenika Zabihulah Mudžahid. „Uradićemo sve što možemo da ubijemo princa Harija i ostale članove britanskih snaga čija je baza u Helmandu“, južnoj provinciji u Avganistanu koja se smatra jednim od uporišta talibana, kazao je predstavnik talibana. On je dodao da talibani „ne nameravaju da kidnapuju“ princa Harija, „već da ga ubiju“ i da imaju „veoma važan plan“ za napad na Harija. Princ Hari, koji je pilot, stigao je prošle nedelje u glavnu britansku bazu „Bastion“ u Helmandu. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
