Hadžić izjavio da nije kriv

Tribunal je u 14 tačaka Hadžića optužio za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Optužnicom mu se na teret stavljaju progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačka.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, 25. jula, Hadžić je odložio izjašnjavanje o krivici za mesec dana, na šta je imao pravo po pravilima suda. Hadžić je u vreme obuhvaćeno optužnicom bio premijer SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, a kasnije i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine.

Prema optužnici, Hadžić je od avgusta 1991. do kraja juna 1992. učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata sa velikih delova teritorije Hrvatske. Na čelu tog poduhvata bio je, po optužnici, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a među učesnicima su bili Jovica Stanišić, Franko Simatović Frenki, Vojislav Šešelj, Željko Ražnatović Arkan, Milan Martić, Radovan Stojičić Badža i pripadnici JNA.

Hadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu planirali su, podsticali, naredili, počinili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili političkoj osnovi, piše u optužnici. Hadžiću je optužen i za deportaciju ili prisilno premeštanje „desetina hiljada“ hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa tih područja. Stotine hrvatskih i drugih nesrpskih civila dugotrajno su zatvarani, premlaćivani, mučeni i ubijani, navodi tužilaštvo, a često su bili vođeni i na prisilni rad.