Hag kao interes pravde

Odbrana bivšeg načelnika Glavnog štaba Armije BIH Rasima Delića, optuženog za zločine nad Hrvatima i Srbima 1993-95, usprotivila se juče pred Haškim tribunalom predlogu tužilaštva da suđenje Deliću bude ustupljeno pravosuđu BIH. Glavna tužiteljka Karla del Ponte juče je iznenada podnela zahtev da se suđenje Deliću, koje u Hagu treba da počne u ponedeljak, 9. jula, ustupi Državnom sudu BIH u Sarajevu. Delićev advokat Vasvija Vidović usprotivila se, na današnojoj raspravi, tom zahtevu Del Ponteove, naglašavajući da bi u interesu pravde i pravovremenog sprovođenja sudskog procesa Deliću morao suditi Haški tribunal.
Vidovićeva je upozorila da bi, u slučaju da proces bude prebačen u Sarajevo, general Delić bio prinuđen da na suđenje čeka još najmanje 10 meseci. Delićeva odbrana podsetila je i da je on bio prvi čovek Armije BIH u vreme obuhvaćeno optužnicom, a da se, po pravilima Tribunala, pravosuđima u bivšoj Jugoslaviji mogu ustupati samo suđenja optuženima niskog i srednjeg ranga. Nasuprot oceni iz zahteva Del Ponteove da zločini za koje je optužen Delić nisu dovoljno ozbiljni da suđenje bude pred Tribunalom, kao i da je njegova uloga u počinjenju zlodela bila „minimalna“, odbrana ističe da su zločini iz optužnice „izuzetno ozbiljni“. Branioci generala Delića upozorili su i da bi prebacivanje suđenja u Sarajevo moglo „proizvesti negativnu političku atmosferu“, budući da javnost u bivšoj Jugoslaviji očekuje da Haški tribunal sudi optuženima najvišeg ranga. Posebno sudsko veće Haškog tribunala odluku o zahtevu Tužilaštva doneće ubrzo.
Kao razlog za takav zahtev Del Ponteova navodi to što je sudsko veće Tribunala ograničilo broj svedoka optužbe na 55, kao i trajanje dokaznog postupka Tužilaštva. Del Ponteova je ocenila da zbog toga neće moći da izvodi dokaze o zločinima pripadnika Armije BIH nad hrvatskim zarobljenicima u selima Maline i Bikoši kod Travnika 1993. godine. Po oceni glavne tužiteljke, proces tako smanjenog obima ispunjava uslove da bude ustupljen pravosuđu BIH. General Delić se dobrovoljno predao Tribunalu u februaru 2005. i izjavio je da nije kriv, a zatim je pušten na privremenu slobodu sa koje se prošle nedelje vratio u pritvor u Sheveningenu. Prema optužnici, koja mu na teret stavlja ubistva, okrutno postupanje i silovanje, Delic „nije preduzeo nužne i razumne mere da kazni počinioce pogubljenja zarobljenih bosanskih Hrvata i vojnika HVO-a koji su se predali u selima Maline i Bikoši u opštini Travnik u srednjoj Bosni“.
Takođe, „nije preduzeo nužne i razumne mere da spreči mučenje, premlaćivanja, ubistva i odrubljivanja glava koje su počinili njegovi potčinjeni u zatočeničkom objektu za zarobljene vojnike vojske bosanskih Srba (VRS) – logoru Kamenica koji se nalazio u dolini Gostovići, oko 10 kilometara južno od Zavidovića u srednjoj Bosni i Hercegovini“. Deliću se na teret stavlja i što nije ništa uradio da spreči silovanje tri srpske žene koje su počinili njegovi vojnici u logoru Kamenica.