Hag obavio zadatak, iako je imao propuste

Iako postoji mnogo zamerki na njegov rad i doprinos za suočavanje sa ratnom prošlošću i pomirenje u regionu, to nikada nije bila svrha ovog suda već odgovornost političara i javnosti u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a procesurianje za ratne zločine sada treba da nastave tužilaštva ovih zemalja.

Ovo su neki od glavnih zaključaka tribine pod nazivom „Kraj Haškog tribunala“, koju su večeras organizovali nemački forumZFD i dnevni list Danas u prepunom Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD).

U danu kada je izrečena poslednja presuda pred kraj rada Tribunala – šestorici visokih zvaničnika bosanskih Hrvata i u danu kada je javnost ostala šokirana što je jedan od njih, general Slobodan Praljak, izvršio samoubistvo popivši otrov u sudnici tokom izricanja presude, interesovanje publike za ovu tribinu je nadmašilo očekivanja.

Za Florans Artman, nekadašnju portparolku Tužilaštva Haškog tribunala, ovaj incident, iako naglašava da incident nije dovljno jaka reč, je nešto što nikako nije smelo da se desi. Ona je ukazala i da ne smemo dozvoliti da zbog ovog događaja zaboravimo na dve važne presude koje je Tribunal doneo u prethodne dve sedmice – presudu Ratku Mladiću i jučerašnju presudu šestorici zvaničnika tzv. Herceg-Bosne.

– Moramo naglasiti da je u prethodne dve sedmice potvrđeno da su se desila, ako ne volite izraz udruženi zločinački poduhvati, dva kriminalna projekta, a kriminalni su zato što nisu mogli biti izvedni bez masovnih zločina protiv ljudi koji su ubijeni samo zbog njihove etničke pripadnosti, i da su počinioci u oba predmeta osuđeni, podsetila je Artman.

Ivo Josipović, bivši predsednik Hrvatske, istakao je da je šokiran jučerašnjim dešavanjima u sudnici, ali da je takođe šokiran što ljudi više govore o tome, a da se “niko nije setio izrazit sućut žrtvama”.

– Tisuće Bošnjaka, Hrvata i Srba u ovom nesretnom ratu bili su strašne žrtve i na sve tri strane počinjeni su grozni zločini i svako ko bi to negirao, i svako ko bi pokušao jednu stranu samo okrivit za sve – bi bio u krivu, ponovio je Josipović. On smatra da je sud u Hagu obavio svoj zadatak, iako je imao propuste, kao što je predugo trajanje procesa zbog loše pripremljenosti predmeta, a što je po njegovoj oceni rezultiralo time da se “otupi osećaj zla koje je počinjeno”.

– Ipak, Haški tribunal ima zasluge za svest o odgovornosti za ratne zločine i potrebi da oni koji su sudjelovali u njima odgovoraju. Uz to on je poslao snažnu političku poruku, jer se počelo vodit računa o međunarodnom humanitarnom pravu, što je dobar temelj za dalje međunarodne odnose, zaključio je bivši hrvatski predsednik. On je naglasio da sada politički lideri u regionu preuzimaju odgovornost za pomirenje i prihvatanje odluka suda, ali sa skepsom ocenjuje da su “odnosi u tom trokutu danas bitno lošiji nego pre nekoliko godina”.

O stvarnim efektima presuda koje je Haški tribunal donosio na teritorije Bosne i Hercegovine govorila je Dženana Karup Druško, direktorka udruženja Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje, novinarka i urednica portala Avangarda.

– Danas je na neki način potvrđeno da su i Srbija i Hrvatska bile agresori u BiH, ali stalno se govori o nekoliko poslednjih presuda, a bilo ih je mnogo. Sve one su važne jer rasvetljavaju šta se i kada desilo. Ali s druge strane, danas imamo Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, koji te činjenice ne priznaje i čije reči pogađaju puno ljudi u rane, koje su itekako žive. A ljude najviše boli negiranje – negiranje zločina, negiranje genocida u Srebrenici… Najveće nezadovoljstvo je zbog toga, jer negiranje udaljava od pomirenja, a to je odgovornost političkih elita, ukazala je Karup Druško.

O reakcijama koje je presuda tribunala Ratku Mladiću izazvala u Srbiji govorio je Nemanja Stjepanović, istraživač Fonda za humanitarno pravo, istakavši da je ona bila očekvana, “ne tonom kojim je Vučić izgovorio to očekivana – u kontekstu da je još jedan Srbin osuđen”.

– Nije Mladić osuđen samo zato što je bio komandant, već zato što postoje dokazi da je on naredio dobar deo najgorih zločina i kontrolisao sve u punom kapacitetu. NJegova odgovornost jeste individualna, ali to što Haški tribunal nije dozvolio da se međunarodno pravo razvija tako da kažnjava one koji pomažu oružane grupe, koje čine sistematske zločine, ne znači da mi ne treba da razgovaramo i da sagledamo kakva je uloga Srbije u ratovima, zaključio je Stjepanović.

Večeras je u CZKD bilo mnogo predstavnika civilnog sektora, udruženja porodica žrtava, kao i bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, sociološkinja Vesna Pešić, novinar Dejan Anastasijević i Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava.

Josipović: Rezerve o formulaciji “zajednički zločinački poduhvat”

Kada je reč o presudama Haškog tribunala, Josipović je naglasio da je važno napraviti razliku između međunarodnog oružanog sukoba i zajedničkog zločinačkog poduhvata i objasniti da je zajednički zločinački poduhvat oblik individualne odgovornosti za kaznena dela, ali u obliku kakav ne postoji u kaznenom zakonu, pa zato prema toj formulaciji ima “rezerve”, ali time “ne želim opravdati Hrvatsku, počinitelje dela niti umanjujem zločine”.