Hajrinen: Prava mera napretka u pregovorima nije otvaranje već zatvaranje poglavlja

Prava mera napretka u pregovorima nije toliko otvaranje poglavlja, koliko njihovo zatvaranje, ocenila je Nora Hajrinen iz Delagacije EU u Beogradu na konferenciji „Nezavisnost tužilaštva – evropski standardi i napredak prema Akacionom planu za Poglavlje 23“.

Zašto ispunjavamo obaveze iz poglavlja 23 i 24 – zato što verujemo u te vrednosti ili samo štikliramo kockice, kao u slučaju usvajanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji će doneti nove probleme, pitala je danas Slavoljupka Pavlović iz kancelarije Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja.

Koalicija PrEUgovor uradila je izveštaj „Institucionalni barmetar“ u kojem je analizoran rad šest odabranih institucija koje imaju nadležnosti u oblastima iz poglavlja 23 i 24 u 2016/2017 godini – Agencija za borbu protiv korupcije, Sektor unutrašnje kontrole MUP, Komesarijat za izbeglice, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pavlović je rekla da je broj primljenih pritužbi i rešenih predmeta skoro u odnosu 1-1, navodeći kao primer da je od 1. januara do 30. novembra ove godine primljeno oko 12.600 predmeta, a rešeno oko 13.450 predmeta.

Za zabrinutost je što imamo između 85 i 90 odsto prispelih žalbi zbog ćutanja administracije, rekla je Pavlović, što je nezamislivo i nedopustivo da država ignoriše svoje građane.

Pavlović je navela i primer da je tek pre deset dana i posle 20 dopisa iz kancelarije Poverenika Ministarstvu finansija dobijeno odobrenje da se koristi novac iz budžetske rezerve, jer prošlogodišnjim budžetom nije odobreno dovoljno novca ni za postojeće zaposlene.

Aktuelnom povereniku za dve nedelje ističe mandat, nismo imali novac za plate, to je stvorilo bojazan kod ljudi i napustila su na četiri kvalitetna saradnika, a dve koleginice su otišle u penziju, rekla je Pavlović.

Dušan Šabić iz Centra za primenjene evropske studije uradio je analizu rada Poverenika, da je prosek oko 3.000 predmeta koji se prenose iz godine u godinu i naglasio da je ta institucija od 2010. godine uputila 173 zahteva Vladi Srbije da obezbedi izvršenje rešenja poverenika i to nije učinjeno nijednom.

Kada je reč o odnosu Skupštine Srbije prema toj instituciji, Šabić je rekao da ona ignoriše izveštaje, dok u odnosu na pravosuđe kaznena politika stimuliše prekršioce zakona.

Tatjana Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra radila je analizu rada Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i navela da bi trebalo ispitati smanjenje broja pritužbi za 18 odsto i šta je uzrok, nastaviti sa strateškim parnicama, pohvaljujući da se u velikoj meri postupa sa njenim preporukama.

Kao problem, Ignjatović je navela da skupština već dugo ne razmatra izveštaje poverenice.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da smanjenje pritužbi od 18 odsto u odnosu na 2015. godinu posledica zajedničke incijative sa Zaštitnikom građana Ustavnom sudu Srbije o Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru.

Podsećajući da su tada žene u velikom broju podnosile pritužbe jer nisu želele i nisu planirale odlazak u penziju, kako je taj zakon predviđao, Janković je rekla da je posle zajedničke inicijative USS taj broj pritužbi smanjen u 2016. godini.

Ove godine smo očekivali i verovatno bi bio isti slučaj povećanog broja pritužbi zbog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali smo zbog obraćanja USS zaustavili veći priliv pritužbi, naglasila je Janković.

Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija analizirala je rad Agencije za borbu protiv korupcije i konstatovano je da kapaciteti Agencije nisu dovoljni za ispunjavanje njenih zadataka.

Agencija u nedovoljnoj meri obavlja poslove koji su joj povereni i nedorečene i nedovoljno ispitane su sumnje za pranje novca u predizbornim kampanjama, onih nekoliko hiljada uplata u istom iznosu, rekla je Đorđević.

Agencija se od februara 2018. godine nije oglasila nijednom analizom, pa čak i na nacrt zakona koji se tiče njenog rada, dodala je Đorđević.

Iz Agencije za borbu protiv korupcije nije došao niko ko bi se osvrnuo na analizu organizacija civilnog društva o njenom radu.

Nikolas Bizel ispred Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji istakao je da je cilj vladavine prava u slobodnom i demokratskom društvu „da oslobodi, a ne ograniči prava“ i ono je jedna od glavnih vrednosti na kojima počiva EU.

Bizel je najavio da će EU nastaviti da pruža podršku Srbiju i svoj novac kako bi ispunila obaveze iz poglavlja 23 i 24, ali ih i pretočila u svakodnevni život.