Hakan Šukur: Legenda na prosjačkom štapu

U intervjuu za poslednji broj milanskog nedeljnika „Sportvik“ bivši fudbaler Intera, koji je pobegao iz Turske u SAD pre četiri godine zbog toga što je optužen da je terorista, rekao je da teško živi i uputio apel za pomoć bivšim saigračima i prijateljima.

– Moja situacija je veoma teška. Uzeli su mi sve što sam imao i što sam investirao u Turskoj. Ako je neko dovoljno hrabar da mi pruži šansu u italijanskom fudbalu, to bi mi mnogo značilo – rekao je legendarni fudbaler.

Hakan Šukur bio je prinuđen da 2017. godine pobegne iz Turske nakon što je optužen da je učestvovao u organizaciji vojnog puča protiv predsednika te zemlje Redžepa Tajipa Erdogana.

Imovina u domovini mu je zaplenjena, porodica proterana, a otac uhapšen. Tursko tužilaštvo je za njim izdalo poternicu i od SAD zatražilo da ga isporuče zbog optužbi da je pripadnik „naoružane terorističke organizacije“ i zato što je po odlasku u Ameriku na društvenim mrežama vređao Erdogana.

Na zahtev vlasti u Ankari Fudbalski savez Turske i njegov bivši klub Galatasaraj izbrisali su iz dokumenata svaki pomen na najboljeg fudbalera te zemlje svih vremena.

Njegove fotografije su uklonjene iz prostorija Saveza i muzeja reprezentacije, a podaci iz igračke biografije obrisani su iz dokumenata u klubu u kojem je na 392 utakmice postigao 228 golova.

– Nisam bio ni terorista, ni izdajnik, a sve su mi uzeli. Celu moju imovinu su zaplenili. Počele su pretnje, prodavnica moje supruge je bila česta meta napada, decu su mi maltretirali, oca bacili u zatvor i na kraju zaplenili sve što sam ikada stekao, izjavio je nedavno u razgovoru za nemački „Velt“.

Šukur je rođen 1971. godine u gradiću Sapanca, a poreklom je Albanac. Majka, rođena u Skoplju i otac, rodom iz Prištine, u Tursku su stigli iz Jugoslavije šezdesetih godina prošlog veka.

Fudbalsku karijeru počeo je u Sakarijasporu, a po prelasku u Fenerbahče postaje velika zvezda.

Već posle prve sezone u klubu iz Istanbula dobija nadimak Bik sa Bosfora, a status jednog od najboljih napadača na svetu potvrdio je igrajući u Italiji za Torino, Inter i Parmu.

Fudbalsku karijeru završio je 2008. godine, a 2011. započeo je političku, kada je kao član Erdoganove partije Pravde i razvoja izabran za poslanika u Skupštini Turske.

Nedugo zatim napušta stranku i postaje nezavisni poslanik, što mu Erdogan nije oprostio.

U seriji masovnih hapšenja posle pokušaja vojnog udara 2016. našao se na meti režima i 2017. je protiv njega podignuta optužnica. Pobegao je u SAD i otvorio restoran, koji je, po njegovim rečima, propao zbog toga „što su neki čudni ljudi često dolazili i rasterivali goste“.

Kako bi prehranio porodicu bio je prinuđen da postane taksista i konobar, a politikom se bavi na društvenim mrežama, kao jedan od najpoznatijih protivnika Redžepa Erdogana.