Dobro je što je Vlada donela zaključak da se na teritoriji Srbije priznaju diplome Univerziteta u Prištini, izdate na obrascu i sa pečatom UNMIK-a.
Time smo otklonili veliki nesporazum, čime se nastavlja kontinuitet dogovora iz 2001. o priznanju prava na školovanje u Prištini – ocenio je u izjavi za Danas Riza Halimi, narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje i najoštriji kritičar stava prethodne vlade o zamrzavanju odluke o priznanju diploma Univerziteta u Prištini.
Komentarišući činjenicu da se zaključak Vlade Srbije odnosi samo na diplome overene pečatom UMNIK-a, ali ne i na diplome na kojima piše Republika Kosovo, Halimi kaže da će „i tu morati da se postigne kompromis, jer su diplome fakulteta u Prištini priznate u Evropi i svetu, pa zašto ne bi bile i u Srbiji“.
Predstavnica Koordinacionog tela za jug Srbije Danijela Nenadićocenila je da je odluka Vlade Srbije da se priznaju diplome sa pečatom UNMIK-a „prvi korak ka dugoročnom rešavanju problema visokog obrazovanja“ na jugu Srbije.
– Moramo imati u vidu da se Albanci sa juga školuju u Prištini, Tetovu, ali i Tirani zato što im država nije omogućila da se na svom jeziku školuju u Srbiji. Na putu smo da taj problem rešimo u saradnji sa Koordinacionim telom za Bujanovac, Preševo i Medveđu, ali za to će biti potrebno vreme, pa će i dalje cela generacija svoje visokoškolsko obrazovanje sticati van Srbije – ističe Riza Halimi.
Po njegovom mišljenju, sada su stvoreni uslovi da se Albanci uključe u rad Koordinacionog tela, ali on i dalje insistira da „politički predstavnici iz Bujanovca i Preševa ne budu statisti u Koordinacionom telu većda aktivno učestvuju“.
– Naša ideja je da Koordinaciono telo deluje operativno, uz zastupljenost predsednika opština Bujanovac i Preševo sa konkretnom odgovornošću i uz uvažavanje naših stavova. To se, pre svega, odnosi na započete razgovore u vezi sa otvaranjem visokoškolskih obrazovnih ustanova na albanskom jeziku. To će biti dug proces i zato moramo da budemo korektni i da se međusobno uvažavamo, a ne da stvari svodimo na formalno prisustvo naših predstavnika koji neće imati nikakav uticaj – rekao je Halimi.
Sporazum o priznanju prištinskih diploma potpisan je 2001. godine, a ukinula ga je vlada Vojislava Koštunice pri kraju mandata. Bivši ministar prosvete Slobodan Vuksanovićje pokrenuo inicijativu za otvaranje učiteljskog fakulteta u Bujanovcu, ali je sve ostalo na obećanjima, iako je lokalna samouprava obezbedila neophodne tehničke uslove.
Iz tri opštine juga Srbije na visokoškolskim ustanovama na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji prema nepotpunim podacima školuje se između 200 i 400 studenata. Nijedan Albanac iz ove tri opštine ne studira na visokoškolskim ustanovama u Srbiji.
Do kraja godine ustanove na albanskom jeziku
Danijela Nenadić je najavila da se u toku ove godine može očekivati otvaranje visokoškolske ustanove na srpskom i albanskom jeziku u Medveđi. Prema njenim rečima, do kraja naredne godine biće otvorena i visokoškolska ustanova na albanskom jeziku u Bujanovcu, koja će imati istureno odeljenje u Preševu.
– Na odabiranju modela za ovaj projekat radićemo u saradnji sa drugim zemljama u regionu koje imaju slična iskustva, pre svega sa Crnom Gorom – rekla je Nenadićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.