– Početkom devedesetih godina nismo ni sanjali da će Slovenija u doglednoj budućnosti biti u Evropskoj uniji, da će predsedavati Unijom i biti članica OECD, da će postići napredak kakav je ostvarila. Kada je predsednik Kučan onda rekao „danas su dozvoljene sanje, sutra je novi dan“ ni u tim snovima nismo mislili da će sve ići tako brzo – rekao je za Danas Samuel Žbogar, šef diplomatije Slovenije, koji je juče završio dvodnevnu posetu Beogradu tokom koje je razgovarao sa srpskim zvaničnicima i prisustvovao prijemu povodom 20 godina nezavisnosti Slovenije.
– Svaka godina nam je išla sporo, pregovori sa EU su trajali osam godina. A na kraju, kad pogledam nazad, mislim da smo jako brzo prešli taj put. Nadam se da će ga okončati i ostale zemlje bivše Jugoslavije i da ćemo se opet svi naći u EU. Mislim da će pregovori sa Srbijom biti kratki pošto je ona spremna za integraciju u dosta oblasti – naveo je Žbogar.
U Srbiji je postojalo očekivanje da će reakcija Evropske unije na hapšenje Ratka Mladića biti veoma pozitivna, a usledila je umerena pohvala uz upozorenje da treba uhapsiti i Hadžića. Da li je razumljivo nestrpljenje Srbije i da li je opravdana uzdržanost EU?
– Rekao bih da je EU pozdravila hapšenje Mladića, kao i Slovenija. Svi smo dugo čekali da Mladić dođe u Hag i bila je velika odluka Srbije da se ispuni i to očekivanje, i taj uslov međunarodne zajednice. A kada govorimo o osećaju koji imate da EU nije „dovoljno“ pozdravila hapšenje, nije reč o tome da se ne uvažava to što je učinjeno, već se put prema EU razmatra na osnovu sasvim drugih kriterijuma. Mladić je bio dodatni kriterijum za Srbiju i sprečavao je da ide dalje. Neke zemlje EU su bile jasne da bez hapšenja neće biti daljeg napretka Srbije. Dakle, uslov Mladić je sklonjen, ali ostaju oni „obični“ uslovi EU. Ali mislim da će Evropska komisija, koja za oktobar priprema izveštaj, svakako uvažiti i hapšenje koje kazuje da institucije u Srbiji funkcionišu. Nadamo se i očekujemo da će Komisija predložiti da Srbija dobije status kandidata i datum početka pregovora, mada će dobijanje datuma izgleda biti teže.
Predsednik Tadić je rekao posle hapšenja Mladića „Srbija je učinila svoje, sada je EU na potezu“. Slažete li se sa takvim očekivanjem sleda događaja?
– Srbija je učinila svoje što se tiče saradnje sa Tribunalom. Mislim da to pitanje više ne treba otvarati. Ali u pregovorima sa EU ima drugih pitanja koja važe i za sve druge zemlje. Treba pregledati stanje u zemlji u različitim oblastima, kao što je činjeno u slučajevima Hrvatske i Crne Gore. To ostaje pred Komisijom. A slažem se da je Srbija ispunila ono što se očekivalo vezano za saradnju sa Tribunalom.
Može li Srbija da očekuje podršku Slovenije u nastojanju da što pre dobije status kandidata i počne pregovore?
– Da, to možete očekivati i to ne zato što smo prijatelji, već zato što smatramo da to treba da se uradi ne samo za Srbiju već i za čitav region, za svaku zemlju koja dođe do te faze. Mislim da Srbija sada jeste u toj fazi, da je puno uradila poslednjih godina, posebno vezano za saradnju sa Tribunalom, i da to treba da se odrazi nekim korakom EU. Status kandidata i datum početka pregovora trebalo bi da budu taj korak koji bi pomogao Srbiji u daljem putu ka EU.
Kako ocenjujete dosadašnji tok dijaloga Beograda i Prištine?
– Jasno je bilo da će dijalog biti težak. Važno je da dijalog postoji, da je do njega došlo, da dve strane razgovaraju o praktičnim pitanjima. Koliko vidim, već ima rezultata kada je reč o nekim malim pitanjima koja su velika za narod na obe strane. Nadam se da će uskoro doći do konkretnijih rezultata.
Smatrate li realnom mogućnošću podelu Kosova za koju se zalažu neki političari u Srbiji?
– Svaka opcija koja ima podršku dve strane je realna. Podržaćemo sva rešenja koja će imati podršku obe strane. To je sve što mogu da kažem. Slovenija ne sme da se opredeljuje povodom toga i to nam ne treba. Mislim da će Kosovo i Srbija naći rešenje koje će ih zadovoljiti.
Kakva su očekivanja Slovenije u procesu sukcesije imovine bivše SFRJ?
– Nedavnim dogovorom o drugoj tranši podele imovine u inostranstvu, odnosno zgrada ambasada u okviru zemalja OECD, načinjen je veliki korak. Nadam se da ćemo uskoro završiti pregovore o podeli ostalih ambasada. Mislim da možemo biti zadovoljni postignutim.
Šta će biti sa statusom i neisplaćenim zaradama građevinaca iz Srbije koji su u Sloveniji ostali bez posla pošto su firme u kojima su radili otišle u stečaj i da li su moguće promene zakonodavstva koje bi poboljšale položaj stranih radnika?
– Žao nam je što su vodeće građevinske firme u Sloveniji, SCT i Vegrad, zapale u finansijske poteškoće i na kraju propale, kao što nam je žao i svih radnika koji su tamo radili, bilo da su Slovenci ili iz drugih zemalja. Sporazum o socijalnom osiguranju koji su prošle godine sklopile Slovenija i Srbija ima odredbe koje se odnose na ovakve situacije. Radnici iz inostranstva i Slovenci koji su izgubili posao imaju ista prava, naknadu i socijalno osiguranje koje im pripada na još neko vreme. Rešenje bi trebalo da bude da neke manje građevinske firme koje su u poslu preuzmu poslove propalih preduzeća.
Pomoći ćemo ako treba
Kako generalno ocenjujete bilateralne odnose Slovenije i Srbije?
– Mislim da su veoma dobri, i politički i ekonomski. Imamo stalne bilateralne posete, a zamah je dobila i trilaterala predsednika Tadića, i premijera Kosorove i Pahora. Slovenačke firme su u Srbiji otvorile više od 25.000 radnih mesta, a očito ima još interesa i trgovinska razmena ide naviše. Želeli bismo i više srpskih investicija u Sloveniji. Politički odnosi su sređeni – socijalni sporazum je potpisan, pitanje „izbrisanih“ sklonjeno je sa stola, sukcesija se rešava. Mislim da gradimo partnerske odnose za budućnost. Bilateralno, Srbiji ćemo pomoći u EU ako treba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
