Haradinaj bi imao fer suđenje u Srbiji

Pomalo je dosadno i beskorisno ponavljati domaće i međunarodne dokumente koji garantuju sudsku nezavisnost. Po meni, u korenu svakog društvenog odnosa se nalazi čovek i od toga kakav je on zavisiće i kakav će biti sistem kojem pripada. Čovek je taj koji treba da se izbori za svoju nezavisnost. Važan aspekt nezavisnosti je obrazovanje i moralni razvoj. Obrazovan čovek misli za sebe, a moralno autonoman čovek je zavisan samo od svoje savesti. Sudska nezavisnost neće zavisiti od broja apstraktnih dokumenata, već od broja obrazovanih, moralno autonomnih stručnjaka na pozicijama sudija. Jačanjem individualne nezavisnosti jačaćemo i sudsku nezavisnost, kaže za Danas Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva. Sa „prvim sudijom“ u zemlji razgovarali smo u njegovoj kancelariji na petom spratu zgrade Vrhovnog kasacionog suda u Nemanjinoj ulici o pritiscima kojima su sudije izložene i uticaju koji predstavnici izvršne vlasti imaju na njihove odluke. Za Milojevića je to u prvom redu pitanje filozofskog karaktera.

– Svi pričamo o uticaju izvršne vlasti na sudsku, a konkretnih primera toga nema. Po zakonodavnim rešenjima, uticaja izvršne vlasti na sudske odluke ne bi trebalo da bude i nema ga. I pored toga svedoci smo da u medijima svakodnevno možemo da pročitamo da takvi uticaji postoje. Ali ponavljam, ne navode se konkretni primeri.

* Evo konkretnog primera. Slučaj bivšeg sudije Višeg suda u Beogradu Vladimira Vučinića, koji je izašao u javnost sa tvrdnjom da je predsednik Višeg suda od njega zahtevao da preinači odluku o vraćanju pasoša biznismenu Miroslavu Miškoviću.

– Institucionalna nezavisnost sudstva je zakonski zagarantovana. Mi govorimo o individualnim slučajevima. Kada se pogleda da u Srbiji ima oko 2.700 sudija, individualni slučajevi su na nivou statističke greške. Ja ne kažem da nema nikakvog uticaja, ali konkretnog primera političkog uticaja nema. Kod slučaja sudije Vučinića, otvoreno je pitanje da li se tu radi o političkom ili nekakvom drugom uticaju. Ja bih to pre nazvao medijskim nego političkim pritiskom. A da li su mediji pod uticajem politike, to moraju sami novinari da kažu. Svi mediji su, i pre nego što je došlo do konflikta između sudije Vučinića i predsednika Višeg suda, danima pričali o njegovoj odluci da vrati pasoš. Medijska hajka je prestala tek kada sam ja rekao da je sudija Vučinić postupio po zakonu. Međutim, predsednik Višeg suda je protiv sudije Vučinića pokrenuo disciplinski postupak pred Visokim savetom sudstva i VSS je doneo odluku kakvu je doneo. Trenutno je u ovom slučaju u toku spor pred Upravnim sudom i iz tog razloga ne bih bliže komentarisao. Moram da poštujem odluku VSS-a, koja je doneta većinom glasova.

* Sudija Vučinić je oglašen krivim za povredu discipline zbog toga što se direktno obratio medijima. Vi ste nedavno izjavili da sudije treba da se obrate javnosti u slučaju da se na njih vrši pritisak, pošto je javnost najbolja zaštita.

– Tačno je da sam to rekao, ali u ovom slučaju se nije radilo o političkom pritisku, već o odnosu između predsednika suda i sudije. Ukoliko predsednik suda nema pravo sudiji ništa da kaže, onda pogrešno shvatamo nezavisnost. Da li je politički pritisak na slobodu medija ako vaš urednik umesto Vas da naslov ovom intervjuu? Ne možemo sve smatrati političkim uticajem. Pojedine sudije Jedinstveni program rešavanja starih predmeta smatraju vidom pritiska. A upravo su predsednici sudova odgovorni za sprovođenje tog programa. Nezavisnost moramo posmatrati iz više aspekata. Sudija nije nezavisan od društva u kojem živi. Mi sudije se često ljutimo kada u medijima vidimo komentare neke presude, ali javnost ima pravo da kritikuje neku sudsku odluku. Na kraju krajeva, sudske odluke se i donose u ime naroda.

* Pored kritika presuda od strane javnosti, kod nas je čest slučaj da političari nekoga proglase krivim i pre nego što dođe do sudskog postupka. Zbog čega niste javno opomenuli političare da to ne rade?

– Delimično mogu da se složim sa Vašom konstatacijom. Smatram da je neprimereno da bilo ko, a posebno političari, u medijima i pre pokretanja krivičnog postupka nekoga proglase krivim. To kažu i naši zakoni, ali su oni u tom delu nedorečeni, pošto nisu predviđene nikakve sankcija za takvo kršenje pretpostavke nevinosti. Ali, s druge strane se ne bih složio sa vašom konstatacijom da VSS nije reagovao. Visoki savet je u poslednjih godinu dana izdao pet ili šest saopštenja, od kojih su neka objavljena i u Vašem listu, u kojima smo reagovali kada smo uočili neke napade na sudije. Mi drugog alata nemamo. Tačno je da imenom i prezimenom nikoga nismo pominjali, ali to je zbog toga što tim saopštenjima mi šaljemo poruku da svi treba da se uzdrže od komentarisanja.

* Kako ste se sa pozicije čoveka koji vodi Vrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudstva osećali kada je francuski sud odbio da izruči Ramuša Haradinaja zbog toga što isti u Srbiji, prema njihovom mišljenju, ne bi mogao da dobije pošteno suđenje? Da li bi Haradinaj mogao da ima fer suđenje?

– Odluka o ekstradiciji je politička odluka i ja je zbog toga ne bih previše komentarisao. Smatram da je neprimereno opravdanje da Haradinaj ne bi u Srbiji imao pravično suđenje. Naša suđenja su javna i brojni predstavnici međunarodnih organizacija koji su prisustvovali sudskim postupcima nikada nisu imali ozbiljnijih prigovora na način vođenja postupka. Da li su zadovoljni odlukom ili ne, to je drugo pitanje, ali na samo vođenje postupka, poštovanje zakonskih odredbi, poštovanje ljudskih prava i svih evropskih standarda nisu imali zamerke. Slobodno mogu da kažem da su naša suđenja na mnogo višem nivou nego u mnogim drugim zemljama koje važe za demokratije na koje se mi ugledamo. Ja sam siguran da bi Haradinaj imao pošteno i fer suđenje.

* Kako ste protumačili odluku Tužilaštva za organizovani kriminal koje je odbacilo krivičnu prijavu koju ste Vi i nekoliko Vaših kolega podneli protiv prvog sastava VSS-a, u prvom redu Vaše prethodnice Nate Mesarović i bivše ministarke Malović zbog neustavne reforme pravosuđa iz 2009. godine?

– Mi nismo imali ništa lično protiv osoba protiv kojih smo podneli krivičnu prijavu. Mi smo samo hteli da se jednom raščisti da li je tokom reforme bilo ili nije bilo propusta. Sve međunarodne organizacije, uključujući i domaću i stranu javnost, tu reformu su ocenile kao katastrofalnu, jer se svodila na personalna rešenja. Mi smo podneli prijavu za najblaži oblik krivičnog dela i tužilaštvo je odbacilo tu prijavu. Tužilaštvo je samostalno u svom odlučivanju i mi nemamo ništa protiv njihove odluke.

Finansijska (ne)zavisnost

* Zbog čega se godinama unazad odlaže prebacivanje nadležnosti nad finansiranjem sudstva sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva?

– Tačno je da se to godinama odlaže. Za sada je plan da prebacivanje nadležnosti bude izvršeno 1. januara 2018. godine, ali moje mišljenje je da će verovatno opet biti odlaganja. To predstavlja jedan vid uticaja na sudstvo. Trenutno se oko dva odsto republičkog budžeta izdvaja za sudstvo. Kada bi nam dodelili novac koji pravosuđe donosi budžetu, mislim da bi mogli sami da se izdržavamo.

Neznani junaci pravosuđa

„Za nezavisno sudstvo od velikog značaja je i sudska administracija. Ona je i dalje pod patronatom Ministarstva pravde. Naši savetnici, koji su, kako ja volim da ih zovem, neznani junaci pravosuđa, obavljaju veoma odgovoran, naporan i visoko intelektualan posao. A svi oni se upodobljavaju sa običnim referentom iz bilo kog ministarstva. Dakle, oni su i dalje u sistemu uprave i pored specifičnosti posla kojim se bave. Vrhovni kasacioni sud je pokrenuo inicijativu da se oni izdvoje i da se nađu pod patronatom sudstva. Imamo obećanje Ministarstva pravde da će se raditi na tom zakonu i nadamo se da će to biti rešeno kada se formira nova vlada“, navodi Milojević.

Bez sudova ne bi bilo otvaranja poglavlja 23

* Sve glasnije mogu da se čuju kritike, prvenstveno iz civilnog sektora, da Srbija kasni u ispunjenju obaveza koje je preuzela Akcionim planom u poglavlju 23. Koliko ste Vi zadovoljni brzinom ispunjenja preuzetih obaveza u oblasti pravosuđa i osnovnih prava?

– Poglavlje 23 se ne odnosi samo na sudstvo. Deo koji se odnosi na sudstvo se u potpunosti ispunjava u skladu sa Akcionim planom. Da sudstvo u poslednje dve godine nije radilo dobro, ne bi bilo ni otvaranja tog poglavlja.

Prvi izbor je najveći pritisak

„Po meni je to što se sudije biraju na prvu funkciju na period od tri godine predstavlja veći pritisak na sudstvo od bilo čega drugog. Taj mladi čovek koji sedne da sudi se tri godine nalazi na nekakvom probnom radu. Sigurno je da će da bude oprezan kako sudi i kome sudi“, kaže Milojević.