Ilustracija Foto: Pixabay/succo Međunarodni sud u Hagu odbacio je danas zahtev bivšeg operativca Službe državne bezbednosti Srbije Franka Simatovića-Frenkija da, na polovini suđenja, bude oslobođen optužbi za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Predsedavajuću sudija Barton Hol (Burton Hall) rekao je, saopštavajući odluku, da je haško tužilaštvo, tokom nedavno okončanog dokaznog postupka, izvelo dovoljno dokaza o svim tačkama optužnice za nastavak suđenja.
Sudija Hol je najavio da će dokazni postupak odbrane početi 18. juna.
Simatović (68) optužen je, zajedno sa bivšim načelnikom SDB Srbije Jovicom Stanišićem, za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.
Prvooptuženi Stanišić (68) nije ni podnosio zahtev za oslobađanje na polovini procesa.
I Simatović i Stanišić su na privremenoj slobodi u Srbiji. Očekuje se da će se u Hag vratiti za početak dokaznog postupka odbrane.
Raspravno veće danas je odbacilo tvrdnju Simatovićeve odbrane da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu ni po jednoj tački optužnice.
Kako je rekao sudija Hol, veće je ocenilo da je u prvom delu suđenja tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se mogao izvesti zaključak o osnovanosti optužbi protiv Simatovića.
To, međutim, ne znači da je u ovoj fazi postupka veće taj zaključak i donelo ili da će ga doneti, nakon što sasluša dokaze odbrane, napomenuo je sudija Hol.
Raspravno veće je ocenilo da je tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata u cilju trajnog i nasilnog uklanjanja nesrpskog stanovništva sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH.
Sudije su prihvatile i dokaze da je Simatović, zajedno sa drugim učesnicima, dao „značajan doprinos“ sprovođenju tog zločinačkog poduhvata.
Dokazi, koje je citirao sudija Hol, govore o Simatovićevoj ključnoj ulozi u organizovanju, finansiranju, obuci, naoružavanju i kontroli specijalnih srpskih jedinica u Hrvatskoj i BiH.
Pripadnici tih jedinica, koji su obučavani u više logora formiranih pod Simatovićevim nadzorom, učestvovali su u činjenju zločina iz optužnice.
Simatović je lično učestvovao u napadima na Plitvice, Glinu i selo Lovas, a imao je i rukovodeću ulogu u operaciji Pauk u BiH, rekao je sudija Hol, pozivajući se na dokaze optužbe.
Po sudijinim rečima, postoje iscrpni dokazi i presuđene činjenice da su srpske snage, među kojima su bile i one pod kontrolom SDB Srbije, sprovodile rasprostranjene i sistematske napade na nesrpsko stanovništvo u Hrvatskoj i BiH.
Na osnovu iskaza svedoka, sudija Hol je naveo nekoliko primera zločina koji su srpske snage, uključujući gardu Željka Ražnatovića-Arkana i Škorpione, počinili nad hrvatskim i muslimanskim civilima.
U septembru 1991, Ražnatovićevi ljudi su u Dalju u istočnoj Slavoniji pogubili više Hrvata, a ostalo stanovništvo proterali.
Arkanova garda, po dokazima i iskazima svedoka, u aprilu 1992. ubila je 20 muslimanskih muškaraca, a stanovništvo proterala, o čemu je svedočila žena kojoj su stradali muž i sinovi, naznačio je sudija Hol.
Sudija je kazao da je, po dokazima i svedocima, Ražnatovićevu gardu i Škorpione kontrolisala SDB Srbije preko Simatovića.
To je, u iskazu na suđenju, potvrdio i bivši pripadnik Škorpiona Goran Stoparić, a postoje i dokazi da o brojnim sastancima Simatovića i Ražnatovića, kao i da je Arkan dobijao naređenja od SDB Srbije.
Kao dokaz o postojanju zločinačkog udruženja, raspravno veće je navelo i nalaze demografa da se u ratnim godinama, na teritorijama obuhvaćenim optužnicom, znatno smanjio broj Hrvata i Muslimana.
Po nalazu demografa Eve Tabo (Ewa Tabeau), muslimansko stanovništvo se, od 1992. do 1997, u pet opština obuhvaćenih optužnicom smanjilo za 75 odsto, rekao je sudija Hol.
Pored obrasca po kojim su se zločini etničkog čišćenja ponavljali u Hrvatskoj i BiH, o postojanju zločinačkog poduhvata govore i izjave njegovih učesnika.
Sudija Hol citirao je reči predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, sa sastanka sa Slobodanom Miloševićem, Ratkom Mladićem i drugima 1993, da „nam se smeši ujedinjenje sa Srbijom“.
Veće je prihvatilo i dokaz tužilaštva da je prvi od šest strateških ciljeva RS bilo „državno razdvajanje“ od Hrvata i Muslimana.
Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.
Nijedan zvaničnik Srbije do sada pred Haškim sudom nije bio osuđen za zločine u Hrvatskoj i BiH.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
