Haški sud u utorak izriče pravosnažnu presudu generalu Ratku Mladiću

Haški tribunal je 22. novembra 2017. generala Mladića (78) nepravosnažno proglasio krivim za genocid u Srebrenici; progon Hrvata i Muslimana širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Mladić je, po 10 tačaka optužnice, osuđen za genocid u Srebrenici i za zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština: progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje.

Tribunal je utvrdio Mladićevu krivicu i po četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Mladić je, prvostepenom presudom, oslobođen optužbe za genocid u još pet bosanskih opština – Foči, Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu i Vlasenici.

Prema presudi, Mladić je bio protagonista sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikog dela teritorije BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.

Kao učesnici u tom zločinačkom, udruženju, presudom su, pored Mladića, označeni i bivši predsednik RS Radovan Karadžić, članovi rukovodstva Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević i drugi.

Tribunal je nepravosnažno presudio da je VRS, pod Mladićevom komandom, ubila „nekoliko hiljada“ muslimanskih muškaraca iz Srebrenice, a desetine hiljada žena, dece i staraca prisilno premestila u danima nakon zauzimanja enklave, 11. jula 1995.

Na prvostepenu presudu, žalili su se i Mladićevi branioci i tužioci.

Odbrana je žalbom tražila da Mladić bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi, tvrdeći da tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu.

Branioci su u žalbi tvrdili da nije postojao udruženi zločinački poduhvat i da su se srpske snage pod Mladićevom komandom samo branile od Armije BiH.

Odbrana nije negirala da je „određen broj“ srebreničkih Muslimana bio ubijen, ali je u žalbi tvrdila tvrdila i da su počinioci tih zločina bili „osvetnici“ među lokalnim srpskim stanovnicima, pripadnici policije RS i bezbednosni oficiri VRS koji su se „odmetnuli“ od Mladićeve komande.

Po odbrani, mnogi od ekshumiranih iz masovnih grobnica bili su ubijeni u borbama pre srebreničke krize, a „5.000 do 6.000“ stradalo je u okršajima pri proboju kolone ABiH i civila iz obruča VRS oko Srebrenice.

Tužioci su tražili da osuđujući deo prvostepene presuda bude potvrđen, ali i da apelaciono veće generala Mladića proglasi krivim i za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u pet opština u BiH.

Zastupnici optužbe su u žalbi ocenili da su sudije pogrešile kada su u prvostepenoj presudi utvrdile da su Mladićeve snage imale „genocidnu nameru“ da u pet bosanskih opština unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe, ali da žrtve nisu činile dovoljno „značajan deo“ tih grupa da bi zločini dostigli razmere genocida.

Nije izvesno da li će general Mladić prisustvovati izricanju pravosnažne presude.

Prema dokumentima odbrane, Mladić je kao uslov za pojavljivanje u sudnici postavio da uz njega budu oba branioca, Branko Lukić i Dragan Ivetić. Odbio je mogućnost da zasedanje prati preko video veze iz sudskog pritvora.

Branioci su, međutim, tvrdili da su obojica sprečena da se pojave u sudnici – Ivetić zbog bolesti, a Lukić zato što mora da poštuje Mladićeva uputstva.

Krajem maja, sud je odbio zahtev odbrane da izricanje pravosnažne presude bude odloženo zato što branioci ne mogu da budu u sudnici.

Umesto branilaca, uz dozvolu suda, generala Mladića će na izricanju presude zastupati pravna savetnica odbrane Peta-Luiz Bagot (Peta-Louise Baggot).

Apelaciono veće je nekoliko puta upozorilo glavnog branioca Lukića da je obavezan da zastupa svog klijenta.

Većem koje će u utorak izreći pravosnažnu presudu generalu Mladiću predsedava sudija Priska Matimba Nijambe (Prisca Nyambe) iz Zambije.

Članovi veća su sudije Mustafa El Baž (Mustapha EL Baaj) iz Alžira, Aminata Engum (Aminatta N`Gum) iz Gambije, Elizabet Ibanda-Nahamija (Elizabeth Nahamya) iz Ugande i Sejmor Penton (Seymour Panton) sa Jamajke.

General Mladić je u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od 31. maja 2011. Uhapsile su ga vlasti Srbije, 26. maja te godina, u Lazarevu kraj Zrenjanina i izručile Tribunalu.

Suđenje generalu Mladiću trajalo je od 16. maja 2012. do 15. decembra 2016. Tokom 530 radnih dana, saslušano je 169 svedoka optužbe i 208 svedoka odbrane. U spis su uvedene i pisane izjave još 214 svedoka. Prihvaćeno je 9.914 dokaznih predmeta.

Haški tribunal je generala Mladića prvi put optužio 25. jula 1995, a optužnica je više puta menjana i dopunjavana do 2011.

U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, Mladić je, početkom juna 2011,. odbio da se izjasni o krivici, a sudija je, u skladu s pravilima, u spis uneo da se optuženi ne oseća krivim.

Prvostepenu presudu generalu Mladiću izreklo je raspravno veće u kojem su, pored predsedavajućeg Alfonsa Orija (Alphons Orie) iz Holandije, bili još sudije Bakone Moloto iz Južne Afrike i Kristof Flige (Christoph Flugge) iz Nemačke.

Pre nego što se, u leto 2011, našao u pritvoru u Sheveningenu, general Mladić je, po nalazima lekara, bio preživeo tri moždana udara.

Za vreme provedeno u pritvoru, Mladić je bio podvrgnut brojnim terapijama i nekoliko puta je operisan, a 2013. se u sudnici zahvalio Tribunalu što mu je spasao život.

Odbrana je, tokom celog procesa, ukazivala da se Mladićevo zdravstveno stanje pogoršava i da postoji rizik od fatalnog moždanog udara.

Branioci su tražili i da bude utvrđeno da li je Mladić procesno sposoban.

Izveštaji sudskih lekara, s druge strane, govorili su da je Mladićevo zdravlje zadovoljavajuće i pod kontrolom, kao i da mu se pruža sva potrebna medicinska nega.