Haški tribunal potvrdio kazne Stanišiću i Župljaninu

Haški tribunal je potvrdio presude od 22 godine zatvora za visoke policijske zvaničnike Republike Srpske tokom rata, Miću Stanišića i Stojana Župljanina.

Odbacujući žalbe optuženih, Žalbeno veće potvrdilo zaključke Pretresnog veća da je Stanišić značajno doprineo ostvarivanju udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) i da posedovao potrebnu nameru da bi bio odgovoran za učešće u UZP.

Žalbeno veće potvrdilo je osudu Župljaninu za istrebljivanje kao zločin protiv čovečnosti.

Prvostepenom presudom, izrečenom krajem marta 2013, Tribunal je Stanišića i Župljanina osudio na po 22 godine zatvora, piše BIRN.

Obojica su bili proglašeni krivim za progon, ubistva i mučenje, a Župljanin je osuđen i za istrebljenje. Ta krivična dela, prema presudi, počinjena su nad Bošnjacima i Hrvatima u BiH u periodu od aprila do decembra 1992. godine.

Stanišić je tokom rata u BiH bio ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, a Župljanin načelnik regionalnog centra policije u Banjaluci.

Žalbu na tu presudu uložila su obojica osuđenih, ali i tužioci. Stanišić i Župljanin zatražili su da budu oslobođeni po svim tačkama optužnice ili, alternativno, da im kazne budu umanjene.

S druge strane, haški tužioci su u žalbi naveli da su prvostepene kazne neprimerene počinjenim zločinima i da bi ih trebalo povećati na 30 do 40 godina zatvora.

Među najtežim zločinima iz presude su ubistva oko 200 muslimanskih zarobljenika na Korićanskim stijenama na planini Vlašić, počinjena u avgustu 1992, te streljanje “više od 100 osoba” u “sobi broj tri” logora Keraterm u julu iste godine.

Tokom prvostepenog suđenja i rasprave o žalbama, branioci Stanišića i Župljanina negirali su da je takav udruženi zločinački poduhvat postojao.

Stanišić se u martu 2005. dobrovoljno predao Tribunalu, a do početka procesa i više puta tokom suđenja bio je na privremenoj slobodi u Srbiji.

Vlasti Srbije uhapsile su Župljanina u junu 2008. u Pančevu i od tada je u pritvoru u Sheveningenu.

Optužnica koju je Tribunal protiv njih podigao 17. decembra 1999. bila je zapečaćena do 13. jula 2001. godine.