Haški tužioci: Odbiti neosnovane zahteve Tačija i saoptuženih za odbacivanje optužnice

Zajedno sa Tačijem, za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, optuženi su Kadri Veselji (Kadri), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).

Njihovi branioci uložili su 11 preliminarnih prigovora na nadležnost suda, formu optužnice i oblike krivične odgovornosti koje ona sadrži, tražeći da optužbe budu povučene.

U nekoliko opširnih podnesaka, tužioci su ocenili da su svi prigovori odbrane neutemeljeni, zatraživši da ih sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicholas Guillou) odbije.

U jednom od prigovora, Veseljijev branilac Ben Emerson (Emmerson) tvrdio je da sud za zločine OVK može suditi optuženima samo po krivičnom zakoniku SR Jugoslavije, nasleđenom od bivše SFRJ, koji je bio na snazi u vreme rata na Kosovu, 1998-99.

Taj zakonik, kako ga je tumačio Emerson, nije predviđao udruženi zločinački poduhvat, komandnu odgovornost, nezakonito pritvaranje kao ratni zločin, ni nasilni nestanak kao zločin protiv čovečnosti, koji se optuženima stavljaju na teret.

Tužilaštvo je uzvratilo da je to tumačenje pogrešno zato što je zakonom o osnivanju suda, usvojenom 2015. u Skupštini Kosova, određena primena međunarodnog običajnog prava, koje predviđa sve navedena krivična dela i oblike odgovornosti.

Nasuprot odbrani, tužioci su podvukli da je ta krivična dela i oblike odgovornosti, 1998-99, indirektno priznavao i domaći krivični zakonik.

Na sličan način, zastupnici optužbe pobijali su i osnovanost tvrdnje odbrane da sud, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, nema nadležnost da optuženima sudi po principu komandne odgovornosti.

Prigovor u kojem odbrana tvrdi da je sud nadležan samo za zločine izričito navedene u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija (Dick Marty), tužilaštvo je, takođe, nazvalo neosnovanim.

Tužioci su podvukli da zakon kojim je sud osnovan predviđa suđenja za zločine „u vezi sa“ navodima iz Martijevog izveštaja, što znači da postoji nadležnost i za zlodela koja Marti nije izričito spomenuo.

Odbrane Tačija i Veseljija su u prigovorima iznele sasvim suprotna tumačenja teritorijalne nadležnosti suda izvedene iz Martijevog izveštaja.

Veseljijev branilac Emerson tražio je, naime, da sud odbaci optužbe za zločine u Albaniji zato što u toj zemlji nije bilo ratnog sukoba.

Nasuprot tome, Tačijev advokat Dejvid Huper (David Hooper) protumačio je da, na osnovu Martijevog izveštaja, sud ima nadležnost samo za zlodela u Albaniji, a ne i na Kosovu.

Tužioci su oba tumačenja odbacili kao neosnovane i zakonu protivne pokušaje da se suzi nadležnost suda.

Na prigovor odbrane da je zakon o osnivanju suda suprotan Ustavu Kosova, tužilaštvo je odgovorilo da je Ustavni sud Kosova doneo suprotan zaključak.

Prigovoru odbrane da je petogodišnji mandat suda istekao, tužilaštvo je suprotstavilo odredbu zakona po kojoj će sud prestati da radi tek kada EU obavesti Skupštinu Kosova da su okončane sve istrage i procesi koji su iz njih proistekli.

Mnoga činjenična pitanja iz prigovora odbrane – poput Veseljijeve tvrdnje da je rat na Kosovu okončan 10. juna 1999. i da optužbe za zločine koji su usledili valja odbaciti – van su okvira preliminarne rasprave i primereno je da o njima bude raspravljano sa samom suđenju, primetilo je tužilaštvo.

Odluku o preliminarnim prigovorima odbrane doneće blagovremeno sudija Giju.

Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) optuženi su za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade. od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra 2020., u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tužioci su objavili da će za suđenje biti spremni u decembru ove godine, a odbrana tvrdi da proces ne može početi do leta 2022.