Helsinški odbor: Ekstremizam u Srbiji kontrolišu politički akteri da bi držali društvo u stanju napetosti

Kako se ukazuje u ovoj publikaciji, glavni radikalizirajući faktor u Srbiji i generator ekstremizma je dominantni politički narativ o prošlosti, tj. o ratovima devedesetih, uz aktuelizovanje nacionalističke matrice i održavanje aspiracija Srbije u regionu.

“Na zvaničnom narativu o ratovima devedesetih odgaja se i direktno i indirektno radikalizuje nova generacija mladih desničara”, piše u publikaciji.

Istraživanje je pokazalo, dodaje se, da mladi ljudi nemaju realnu predstavu o tome šta se događalo devedesetih, da sami spontano obrađuju saznanja o ratovima na pogrešan način u potrazi za svojim identitetom.

“I među samim učesnicima ratova devedesetih prisutno je uverenje da se ratna stradanja koriste za radikalizaciju mladih, ali i šire u društvu. Vlasti, kad im je to potrebno koriste ekstremiste za brze intervencije, bez velikih troškova. Ekstremizam u Srbiji kontrolišu politički akteri koji na taj način drže društvo u stalnom stanju napetosti, profilišu vrednosti mlađe generacije i drže ih poslušnim”, naglašava se u publikaciji.

Kako se objašnjava, ekstremisti su korisni za vlast “jer ih se svi boje, jer su spremni za akciju”, a desničarski narativi se oslanjaju i na snagu nacionalnih frustracija, što ih čini prihvatljivim u društvu.

“Osim što nema sudske kažnjivosti, ne postoji ni politička i etička osuda zločina i zločinaca. Počinioci masovnih ratnih zločina tokom devedesetih nad nesrpskim stanovništvom u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, po pravilu se aktiviraju u javnom životu i tako legitimizi-raju desničarske organizacije i njihov narativ. To, ne samo da ohrabruje, omasovljuje i legitimizuje ekstremne desničarske pokrete i organizacije, već je i potencijal za nasilje”, navodi se u publikaciji.

Naglašava se da odgovornost za rast ekstremizma nije na mladim ljudima koji crtaju i čuvaju murale ratnog zločinca Ratka Mladića širom Srbije, već na srpskim nacionalističkim političarima koji institucionalno štite i neguju tekovine zločina i ratova devedesetih.

“Radikalizirajući potencijal za jačanje srpske desnice trebalo bi sagledati u kontekstu dešavanja u regionu Zapadnog Balkana: intenzivne destabilizacije Bosne i Hercegovine i ekstremističkih izjava i ponašanja srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika, koji otvoreno govori o mogućnosti otcepljenja Republike Srpske; te zagovaranja ideje “srpskog sveta”, koja je, kao pandan Velikoj Srbiji, elaborirana u nekoliko strateških dokumenata Republike Srbije”, piše u publikaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Poseban fokus istraživanja je bio na borcima koji su odlazili na strana ratišta, pre svega, Siriju i Ukrajinu.

“Rizik odlazaka u Ukrajinu još postoji, dok se odlasci na ratišta u Siriju već duže vreme ne beleže. Ukupno gledano, islamistički ekstremizam je u značajnom opadanju i trenutno ne postoji realna opasnost od pojave nasilnih ekstremističkih aktivnosti. I regrutacija za odlazak na ratište u Siriju je ugašena”, ukazuje se u publikaciji.

Helsinški odbor je imao uvid i u situaciju u kojoj se nalaze žene i deca, državljani Srbije, koji su još u Siriji.

“One su sa decom smeštene u izuzetno nehumanim uslovima u jednom od kampova i njihov povratak zavisi isključivo od institucija Srbije. One žele da se vrate u Srbiju. Prema procenama Helsinškog odbora, porodice mogu da obezbede uslove za njihov život i školovanje dece, ali je neophodno da se u to uključe i institucije Srbije koje će obezbediti uslove za bezbedan povratak, kao i pomoć za njihovu reintegraciju, posebno dece. Bez saglasnosti srpskih institucija njihov povratak je nemoguć, što dalje produžava životnu agoniju žena i dece u Siriji”, navodi se u publikaciji.

Publikaciju možete pročitati ovde.