Helsinški odbor: Memorandum EU o litijumu neće ubrzati put Srbije ka članstvu

„Bez obzira na obećanja kancelara (Nemačke Olafa) Šolca da će se nadgledati standari razvijanja litijumskih kapaciteta malo je verovatno da će EU insistirati na ekološkim i društvenim standardima u Srbiji, jer zato nema ni dovoljno kapaciteta“, navodi se u tekstu.

Dodaje se da je potpisivanjem memoranduma ojačana pozicija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali da je malo verovatno da će demokratizacija Srbije u dogledno vreme biti na agendi EU.

„Predsednik Vučić ima još prostora za balansiranje, ali se taj prostor smanjuje i uskoro će ga okolnosti sve više gurati ka Zapadu. Ukoliko ipak ostane neopredeljen s osloncem na Rusiju i Kinu, Srbiji sledi izolacija od sopstvenog okruženja, gde je u suštini, njen vitalni nacionalni interes. Takva pozicija Srbije odgovara aktuelnoj eliti na vlasti, ali i Rusiji“, navodi se u biltenu.

Susedne zemlje, još se dodaje, strahuju da je Srbija ovim memoramdumom dobila zeleno svetlo za „prodor“ u Crnu Goru i Republiku Srpsku kao kompenzaciju za Kosovo.

„Ti strahovi nisu neopravdani imajući u vidu akcije Srbije u Crnoj Gori i Bosni Hercegovin, nedavnu Deklaraciju sa svesrpskog sabora i veoma toksičan narativ prema svim zemljama u regionu“, navodi se.

Dodaje se da se u Srbiji vodi kampanja afirmisanja iskopavanja litijuma, ali da je vlast zatečena svakodnevnim protestima građana zbog najave rudarenja u Srbiji.

„Što je sve veći problem, a reakcije Vlade su neadekvatne i samo povećavaju animozitet prema bilo kojoj ideji o rudarenju. Svaka kritika vladajuće stranke, predsednika Vučića ili njihove politike, nailazi na ad hominem napade, klevetničke kampanje i govor mržnje“, dodaje se.

Helsinški odbor u biltenu dalje piše da Vučić nije naviknut na proteste tolikih razmera koji se protive sporazumu o litijumu, te da je posebno je zatečen reakcijama ljudi u manjim mestima, gde je inače njegova sigurna izborna baza.

„Uprkos svim uveravanjima nezadovoljstvo raste, a vlast preduzima sve radikalnije mere, tvrdeći da protesti nisu zbog litijuma, već je u pitanje rušenje vlasti na ulici, što ona neće dozvoliti. Veliki protest u Beogradu (10. avgust) izveo je na ulice oko 40.000 ljudi. Sudeći po reakcijama vlasti, taj skup ju je uzdrmao. U pogon su stavljeni svi od nje kontrolisani mediji – prednjačila je TV Pink – koji su tvrdili da demonstranti spremaju puč“, navodi se.

U tekstu se navodi i da je onemogućena je javna rasprava, ili je demonizirana, što pojačava nezadovoljstvo građana koji godinama protestuju zbog projekta Rio Tinto, zato jer su elementarni podaci o zaštiti okoline u tom kraju netransparentni i nedostupni široj javnosti.