Heroin i dalje ide preko Balkana

Svetske kuhinje droge odsečene su od mušterija: gotovo da nema putničkih letova, svuda su na granicama pojačane kontrole. Šta onda da radi narko-bos u Kolumbiji sa drogom iz laboratorije u džungli, kada ne može da je isporuči dilerima u Bogoti, Medeljinu i Kaliju ili prokrijumčari u SAD ili Evropu?

Da li taj poslovni model mogu da ugroze ograničenja uvedena zbog korone i izostali noćni život? Sada je dilerima droge brzo potreban plan B.

Prema oceni stručnjaka kancelarije UN za borbu protiv kriminala i narkotika (UNODC) i Evropskog monitoring centra za droge i zavisnost, krijumčari su već pronašli alternativne puteve.

Slabiji kvalitet, viša cena

Za transport kokaina iz Južne Amerike u Evropu to znači da droga, umesto preko kurira u putničkom avionu, sada dolazi morskim putem. Za domaću proizvodnju to znači da kolumbijske seljake, kojima je zbog korona-krize propao posao sa voćem i povrćem, treba ubediti da ilegalnim uzgojem droge možda još i bolje mogu da prehrane svoje porodice.

Takođe, treba podići cene i jednostavno slediti ekonomski princip ponude i potražnje. Od početka krize, cena kokaina se drastično povećala do 45 odsto. Gram kokaina u Francuskoj više ne košta 60, nego 100 evra.

Pre samo četiri meseca, krijumčari su radili sa pismima, paketima i koferima sa duplim dnom, na međunarodnim letovima. Sada koriste činjenicu da je, uprkos jačim kontrolama granica, u lukama manje osoblja u carinskoj službi. Kokain sakrivaju u brodovima, teretnim avionima, među bananama i voćem ili ga mešaju sa brašnom.

Takođe razređuju kokain sa efedrinom, u odnosu 70:30. Slabiji kvalitet, viša cena. Pri tom ih nije briga koliko to može da bude štetno po zdravlje konzumenata.

Talibani i polja maka

I na drugom kraju sveta ima pobednika u vreme korona krize: to su radikalni Talibani u Avganistanu. Slično kao i u Kolumbiji, oni se stanovništvu predstavljaju kao spasioci u teška vremena.

Ujedinjene nacije govore o ljudima koji su zbog pandemije ostali bez posla i sada na područjima pod kontrolom Talibana uzgajaju opijumski mak od kojeg se može dobiti heroin.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, pandemija nije uticala na glavnu rutu za krijumčarenje heroina: Balkanska ruta i dalje ide od Avganistana, preko Irana, Turske i Balkana ka centralnoj Evropi.

Doduše, 2019. godine se površina za uzgoj maka u Avganistanu u odnosu na raniju godinu smanjila za više od jedne trećine, dakle oko 100.000 hektara. Istovremeno, proizvodnja opijuma je poređenju sa 6.400 tona proizvedenih 2018. godine ostala na gotovo istom nivou.

Objašnjenje za stabilnu proizvodnju opijuma je vrlo jednostavno: veći prinosi. Prošle godine žetva je bila manje pogođena sušom. Iz Avganistana dolazi čak 84 odsto svetske proizvodnje opijuma.

Novcem od uzgoja i trgovine drogom finansira se, između ostalog, i oružana pobuna u Avganistanu. Površina za uzgoj je naročito mnogo na jugu zemlje, na područjima koje kontrolišu Talibani, što otežava borbu protiv ilegalne trgovine i proizvodnje.

Prema podacima novog izveštaja UN o narkoticima, 2018. godine je u svetu broj korisnika droga poput kanabisa, kokaina, opijuma ili sintetičkih supstanci ostao na približno jednakom nivou u poređenju sa prethodnom godinom – oko 269 miliona ljudi. Najveći broj je konzumirao hašiš.

Oko 35,6 miliona zavisnika pate od zdravstvenih problema izazvanih drogom. Tržište je postalo znatno nepreglednije zbog mnoštva dizajnerskih droga, poput fentanila, navodi se u izveštaju.