Osnovano ili ne, tek Kragujevac godinama, pa i decenijama unazad slovi za grad s velikim brojem narkomana. U bivšoj Jugoslaviji, primerice, u tom pogledu poređen je s hrvatskim lučkim gradom Rijekom. Kragujevčani koji nešto duže pamte s ovim u vezi sećaju se ovdašnjeg „hipi plemena“, s početka 70-ih minulog veka, čija se većina pripadnika, usled prekomernog konzumiranja narkotika, već davno preselila na varoško groblje.
Osnovano ili ne, tek Kragujevac godinama, pa i decenijama unazad slovi za grad s velikim brojem narkomana. U bivšoj Jugoslaviji, primerice, u tom pogledu poređen je s hrvatskim lučkim gradom Rijekom. Kragujevčani koji nešto duže pamte s ovim u vezi sećaju se ovdašnjeg „hipi plemena“, s početka 70-ih minulog veka, čija se većina pripadnika, usled prekomernog konzumiranja narkotika, već davno preselila na varoško groblje.
Tu neveselu „slavu“ Kragujevac je sačuvao do ovih dana, s tim što u poslednje vreme važi za sredinu u kojoj narkotici i nisu tako skupi i u kojoj se konzumiraju mahom jeftinije droge, kao što je marihuana, na primer. U Policijskoj upravi u Kragujevcu kažu da je u gradu registrovano oko 1.000 narkomana, a da se procenjuje da ih na području Šumadije ima deset puta više, što će reći svih 10.000. Na psihijatrijskoj klinici ovdašnjeg Kliničkog centra ističu, međutim, da se policijski podaci odnose na broj narkomana koji su počinili neko krivično delo, te su po tom osnovu registrovani kao uživaoci opojnih droga. Stvarni broj narkomana u jednoj sredini (gradu), smatraju na Psihijatrijskoj klinici, dobija se kad se brojka oficijelno registrovanih uživalaca narkotika pomnoži s deset.
Svetska priča
– Narkomani se regrutuju iz svih socijalnih grupa. Gotovo svi polaznici našeg metadonskog programa su završili srednju školu, dok nekolicina njih ima fakultetske diplome. Starosna struktura pacijenata na tom programu kreće se od 27 do blizu 50 godina. Karakteristično je i da svi potiču iz urbane sredine. Sada se, međutim, pojavljuje nova grupa zavisnika. Reč je o studentima i mladim ljudima koji rade i koji ne dolaze u sukob sa zakonom pošto zaradu troše na drogu. Praktično smo već ušli u „svetsku priču“, jer imamo korisnike, navodi Minja Jovanović. U prilog rečenom ona navodi SAD, gde oko 20 odsto stanovništva koristi psihoaktivne supstance i gde je zavisnost od tih supstanci bolest broj jedan, ispred infarkta, raka i drugih oboljenja. „Bojim se da se i mi krećemo ka tom proseku“, upozorava Jovanovićka.
U Kragujevcu, uprkos sve organizovanijim policijskim i akcijama lokalne zajednice na suzbijanju narkomanije, i dalje ima mnogo i droge i njenih uživalaca. Kojim to, onda, kanalima narkotici stižu u Kragujevac i okolne šumadijske opštine?
Dileri zaobilaze Kragujevac
Kragujevačka policija je polovinom 2004. formirala posebnu grupu za suzbijanje krijumčarenja opojnih droga i narkomanije. Za protekle tri godine, prema rečima Gorana Janjića, razbijeno je nekoliko organizovanih grupa za prodaju droge. Pri tom su pohapšene i njihove vođe, tako da na području Šumadije više nema organizovanih grupa za preprodaju narkotika. „Veliki narko dileri u poslednje vreme zaobilaze Kragujevac u velikom luku. To, naravno, ne znači da u Kragujevcu droge više nema“, ističe Janjić.
Tokom 2006. kragujevačka policija je zaplenila više od 45 kilograma marihuane, oko 3,5 kilograma heroina, 194 grama hašiša, četiri grama ostalih vrsta droge, 210 grama miksete (mešavine kojom se uvećava količina droge), preko 700 raznih tableta s tzv. „pozitivne liste“, a koje zakon tretira kao opojne droge. Lane je zaplenjeno i blizu devet kilograma čahura maka… Inače, gram heroina u Kragujevcu košta oko 20 evra, dok se pakovanje marihuane (tzv. „šibica“) prodaje za 500 do 600 dinara. Gram kokaina koji u Srbiju, preko Italije, stiže iz Južne Amerike, ovde se plaća između 50 i 70 evra, dok jedna tableta ekstazija košta evro.
Načelnik Odeljenja kriminalističke policije u Kragujevcu Goran Janjić za Danas kaže da droga u Šumadiju stiže iz više pravaca.
– Tačna je priča da postoji jedan kanal kojim droga u Kragujevac i Šumadiju stiže iz Novog Pazara. U prilog toj tvrdnji je i podatak da je kragujevačka policija 2004. uhapsila grupu preprodavaca narkotika iz Kraljeva, kada je zaplenjeno oko 600 grama heroina, upakovanog u tegle od ajvara i džema, koji je u Šumadiju stizao tim novopazarskim kanalom. Tom prilikom uhapšen je i vođa te grupe, odnosno organizator snabdevanja heroinom kragujevačkog i šumadijskog tržišta narkotika koji je tu drogu odavde slao za Francusku – kaže Janjić.
On ističe da droga u Kragujevac i Šumadiju stiže i s Kosova i Metohije, zatim iz Crne Gore, ali i preko Bugarske i Rumunije. Droga koja stiže iz susedstva poreklom je iz Avganistana. Taj avganistanski kanal, ili tranzicioni put heroina, prema Janjićevim rečima vodi preko Turske i Bugarske i(li) Rumunije, ali se ne završava u Šumadiji, već u zapadnoj Evropi. Oko 90 odsto droge iz Avganistana, naime, proda se u Nemačkoj, Italiji, Španiji, Švajcarskoj i skandinavskim zemljama, dok se desetak odsto zadrži u Srbiji.
– Marihuana koja je najzastupljenija droga u Kragujevcu i Šumadiji ovde stiže iz Crne Gore i s Kosova, gde se doprema iz Albanije. Ta albanska marihuana je, u poređenju s istim vrstama takve droge, visokog kvaliteta i zbog toga je najskuplja. Ima, međutim, i u Šumadiji mnogo zasada indijske konoplje, ili kanabisa – ukazuje naš sagovornik, napominjući da su skuplje droge, kokain, primerice, zbog visoke cene slabije zastupljene u kragujevačkom kraju.
Na Psihijatrijskoj klinici ovdašnjeg Kliničkog centra ističu da je pri tretiranju problema narkomanije u Kragujevcu i Šumadiji situacija počela da se menja od pre dve godine, odnosno od kada je formiran Odsek za bolesti zavisnosti na kojem se primenjuju novi standardi lečenja.
– Po formiranju odseka imamo sve veći broj narkomana koji žele da se izleče. Tako je u Kragujevcu od 2001. do 2005. u proseku godišnje hospitalizovano oko 42 zavisnika od opojnih droga. U 2006, međutim, imali smo na našoj klinici čak 120 hospitalizovanih i preko 200 zavisnika koji su lečeni ambulantno. Istovremeno, na metadonskom programu za dugogodišnje zavisnike, koji imaju više neuspešnih pokušaja lečenja, imamo 45 pacijenata – kaže za Danas mr Minja Jovanović, šef Odseka za bolesti zavisnosti na Psihijatrijskoj klinici i član Nacionalne komisije za borbu protiv bolesti zavisnosti.
Naša sagovornica napominje da kod narkomanije treba znati da svaki pacijent zahteva drugačiji pristup, što znači da nekim pacijentima odgovara bolničko, drugim ambulantno lečenje, kod trećih se ide na individualnu, kod četvrtih na grupnu terapiju. „U svakom od ovih slučajeva, međutim, zahtevamo saradnika u lečenju, a to su obično članovi porodice – bračni partner, brat, sestra, majka, ili otac“, kaže Jovanovićka i dodaje da se u lečenju narkomana koriste i farmakoterapija (lekovi), psihoterapija i, na kraju, socioterapija, odnosno socijalizacija izlečenih zavisnika. „Potrebno je dve godine apstinencije od narkotika da se zavisnik smatra zalečenim. Posle apstinencije od pet godine pacijent se smatra izlečenim, mada postoji doživotni rizik recidiva“, upozorava Minja Jovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
