Heroine borbe za ljudska prava: Biljana Kovačević-Vučo i Borka Pavićević

Borba za ljudska prava još uvek traje, već postojeća ljudska prava se ne poštuju. Ono čemu su težili Gandi i Martin Luter King kao da je neusvojeno gradivo u školama. Ipak njihova imena i dela znaju se gotovo u svakom kutku sveta. Svi oni poseduju izuzetnu hrabrost, a neretko i spremnost da žrtvuju sve u svojoj borbi.

Biljana Kovačević Vučo

Biljana Kovačević Vučo, od završetka pravnih studija u Beogradu pa sve do smrti borila se za ljudska prava. Bila je jedna od malobrojnih beskompromisnih boraca za istinu u Srbiji za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Ona je tih godina u svim javnim nastupima želela da pokaže, da su ljudska prava važnija od svih argumenata kojima se ograničavaju.

– Kako radikali (Srpska radikalna stranka op.a) mogu uopšte da opstanu kao legitimna politička opcija, ukoliko se ne kidnapuju ljudska prava u najširem smislu te reči? Mi smo došli u situaciju da konsenzus, politički i vrednosni, tražimo sa onima koji bi, po svakom kriteriju, morali da budu bar proglašeni odgovornim, pa da budu amnestirani.

Nakon završetka studija prava htela da se bavi novinarstvom, ne radi ambicije nego “zbog radnog vremena”. Nije prošla test u Radio Beogradu, ali je Gaša Knežević, profesor na Pravnom i kasnije ministar prosvete u Vladi Zorana Đinđića nagovara da konkuriše u Privrednom sudu gde započinje svoj rad u sudstvu.

Svoju borbu počela je još na mestu privrednog savetnika suda u Beogradu da bi kasnije došla na poziciju saradnika u krivičnom građanskom odeljenju Vrhovnog suda u Beogradu. Od 1996. godine radila je kao advokat u advokatskoj kancelariji za slučajeve kršenja ljudskih prava.

Učestvovala je u osnivanju više nevladinih organizacija u Beogradu: Saveta za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu, Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Jugoslovenske akcije NVO i nezavisnog sindikata „Nezavisnost“. Bila je članica Radne grupe za budućnost bivše Republike Jugoslavije, a u Centru za tranziciju ka demokratiji bila je predsednica Izvršnog odbora. Jedan je osnivača Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM (nekadašnji Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava) gde je bila predsednica od 1997. godine.

Kao i ostali borci za mir i ljudska prava, Biljana je napadana od strane režima Slobodana Miloševića, koji su se trudili da je na svaki način onemoguće u radu tužbama i pretnjama. Yucom je nazivan “opasnom organizacijm” a Biljana “vešticom”.

Branila je dezertere iz ratova 90-ih, vodila je borbu da se usvoji Zakon o prigovoru savesti i pravo na civilnu službu, jedna je od autorki “Deklaracije o Srebrenici”.

– Kako odbrana zločina može da bude legitimna politička opcija? Kako se zločin pretvorio u politiku? Eto, to me zanima.

Biljana je prolazila kroz težak medijski linč zbog stavova koje je javno zastupala, pored pretnji i ucena režima Slobodana Miloševića dobijala je i sms poruke pretnje smrću.

Preminula je 2010. godine u Beogradu, godinama se borila za prava drugih, o sebi ne brineći previse reči su kojim je opisuju njeni najbliži.

Biljana Kovačević Vučo je bila pravnica čija misao i aktivizam nikada nisu bili zakovani u norme.

Borka Pavićević

Nekadašnja kolumnistkinja Danasa, još jedan je primer borca za ljudska prava. Borka Pavićević rođena je u Kotoru, umrla 30. juna 2019. u Beogradu.

Smrt Borke Pavićević ovog leta u Beogradu imala je veliki odjek u mnogim sredinama (dramski pisci, pozorišni reditelji, glumci; antifašističke organizacije i mirovni pokreti; nevladin sektor) i u mnogim gradovima (osim Beograda: Sarajevo, Zagreb, Skoplje, Ljubljana, Podgorica, Kotor, Danilovgrad, Priština, Varšava, Stokholm). Čak i oni mediji u kojima je ona, godinama, bila meta napada, pokazali su pristojnost, objavljujući učtive informacije o njenom odlasku.

Borka je bila liberal, osnivač pozorišta Nove senzibilnosti, učesvovala je u umetničkom pokretu KPGT, postavljena je na mesto predsednika Beogradskog dramskog pozorišta na kom se nije zadržala zbog političke situacije u zemlji. Radila je kao dramaturškinja BITEF-a i Ateljea 212, osnivačica je nevladine organizacije Beogradski krug.

Borka je bila još jedna “vešica” za vreme režima Slobodana Miloševića. Tako su nazivane sve one koje su imale hrabrosti da podignu svoj glas protiv režima, mobilizacije za novi rat, urušavanja slobode govora, otimanja ljudskih prava.

– Kada nemate svest o učinjenom zločinu, onda se u društvu razvija nasilje. To je kazna za neshvaćeni zločin.

Osnovala je Cenar za kulturnu dekontaminaciju preko kog je organizovano više od 5.000 događaja, protesta, predstava… Pavićevićeva poznata je i kao potpisnik Deklaracije građanskog otpora.

U isto vreme stvorila je instituciju koja, u izvesnom smislu, predstavlja ostvarenje njenog projekta društva: tradicija i moderna, jednakost i demokratija, dijalog umesto monologa, prava drugačijih i slabijih, kompromis u ime opšteg dobra.

Njen rad u borbi za osnovna ljudska prava ogleda se kasnije i u tekstovima I kolumnama koje je pisala za Susret, Književne novine, NIN, Danas.

Za svog života, Borka Pavićević primila je nagrade za političko pozorište Oto Rene Kastiljo u Njujorku, Nacionalni orden Legije časti od strane Vlade Republike Francuske, nagradu Hirošima za mir i kulturu kao i nagradu Osvajanje slobode, Fondacije Maja Maršićević Tesić, za dela koja potrvđuju principe ljudskih prava, vladavine prava, demokratije i tolerancije.

Imala je oštar stav protiv etničkog čišćenja i ratnih zločinaca, zbog čega su je neki nazivali izdajnikom srpskog naroda.

Tekst je nastao u saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava (YUCOM) povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava.