Heroji i negativci sa Jutjuba

Snimak je za manje od nedelju dana videlo više od pola miliona ljudi. Da je dospeo na internet saznao je, čini se, istog momenta kada je snimak i postavljen.

– U autobusu, pod punom opremom, kretali smo se ka Trgu Nikole Pašića, gde su napadi huligana na policiju još uvek trajali. Kolega je pratio vesti preko mobilnog telefona i na sajtu B92 video snimak. Naravno, odmah me je prepoznao. U Krunskoj je intervenisala samo vatrogasno-spasilačka brigada Starog grada, u kojoj nas ima pedesetak, tako da ni novinarima nije bilo teško da dođu do mene – priča Saša.

Kaže da mu je u prvi mah bilo simpatično kada je video sebe na internetu, ali da mu je zbog brojnih intervjua i gostovanja po televizijama postalo malo naporno, i da sada želi samo da se odmori, iako je, naglašava, nailazio samo na pozitivne komentare.

Za razliku od Saše koji je ne svojom voljom postao poznat široj javnosti, mnogi plasiraju sopstvene snimke na Jutjub ne bi li izašli iz anonimnosti. Zajedničko za Ekrema Jevrića, Nenada Danilovića alijas „Riki Martina“ ili JKST, jeste da su njihovi spotovi, iako jeftini i snimani običnom kamerom, odgledani po više miliona puta na popularnom sajtu. Na socijalnim teoretičarima je da odgovore kako je, na primer, pesma Ekrema Jevrića „Kuća poso, poso kuća“, odgledana čak sedam miliona puta, te je njenom izvođaču obezbedila i boravak na „Farmi“ televizije Pink.

Nenad Danilović, koji je pre dve i po godine snimio „Aj Riki Martine“, spot pregledan oko tri miliona puta, ima objašnjenje.

– Ekrem je napravio realnu priču koja je dotakla mnoge ljude. Rečenica „Kuća poso, poso kuća“ postala je antologijska. Ona opisuje naše živote, posebno gastarbajterske. Kod nas osim kuće i posla ima i malo zajebancije, ali na zapadu se život svodi upravo na ono o čemu Ekrem peva – kaže Nenad.

Za svog „Rikija Martina“ kaže da je obična parodija i da „svako ko pesmu shvati ozbiljno, nije normalan“.

– Po zanimanju sam stend ap komičar, a parodije su sastavni deo „Šatro grad“ emisije koju sam snimao za jednu TV produkciju. Tu sam ismevao sve što me nervira. U vreme kada je nastala pesma raskinuo sam sa devojkom i morao sam nekog da okrivim. Slučajno je, eto, to bio Riki Martin. Nisam očekivao da će spot biti toliko gledan, ali sam uspeo donekle da unovčim popularnost – objašnjava Nenad, koji se osim nabrojanih delatnosti bavi i pisanjem pesama.

– Pišem tekstove za narodnu i zabavnu muziku. Za sada ne pevam, radim samo imitacije, mada, kada vidim ko sve i kako peva, možda propevam i ja. Nikad se ne zna – priča Nenad i dodaje da će se „na zahtev mnogobrojnih slušalaca“ na Jutjubu uskoro naći i drugi deo popularnog hita. Otkriva nam početne stihove „Koga ložiš, Riki, brate, da si postao gej, i varaš se ako misliš da smo sad okej…“. Kaže da je za gledanost nekog spota najbitnija kreativnost, i da ne postoji novac koji može da nadomesti njen nedostatak.

Nikolaos Dimitriadis, direktor za marketing i komunikacije tržnog centra Ušće, podseća nas da je jedan od najgledanijih video klipova na Jutjubu prošle godine bio „David after dentist“, koji nije pesma niti parodija, već snimak koji prikazuje dečaka omamljenog anestezijom posle zubara. U automobilu, na putu ka kući, Dejvida snima njegov otac, dok dečak pravi smešne grimase i pita se „da li je ovo stvaran život“.

– Bilo je polemika na temu da li je etički postavljati ovakav snimak na internet, ali ako zanemarimo to, postavlja se krucijalno pitanje – kako je mali Dejvid uspeo da privuče pažnju više od 100 miliona gledalaca širom sveta? U multinacionalnim kompanijama svetska ekonomska kriza je prvo skresala budžet namenjen za reklamu. Zato se stručnjaci za advertajzing sve više okreću Jutjubu, ne bi li tamo pronašli ideju za promotivne spotove svojih kompanija. Ispostavlja se da je Dejvidov otac veći stručnjak za reklamu od mnogih koji su se za to školovali godinama. Njegov snimak je odgledan više puta nego, na primer, sve reklame Koka Kole zajedno – zaključuje Dimitriadis.

I dok neki video klipovi dostižu veliku gledanost zahvaljujući kreativnosti, lucidnosti i duhovitosti njihovih tvoraca, mnogi od njih bivaju gledani zbog brutalnosti i niskih poriva kojima podilaze. Elvir Burazerović iz Orke kaže da je pre nekoliko dana na Jutjubu osvanuo snimak na kojem deca iz Bosne pale živo mače.

– Gotovo svakodnevno smo svedoci koliko ljudi mogu da budu okrutni prema životinja. Svašta se na Jutjubu može videti, ali, sa druge strane, ovaj sajt je pomogao policiji da se, prvi put kod nas, uhapsi i osudi čovek koji se iživljavao nad psom. On je, naime, poveo svoje i komšijsko dete da gledaju kako izmučenog psa baca sa mosta u reku. Jedno od dece je to snimilo mobilnim telefonom i postavilo snimak na internet. Mi smo obavestili policiju, koja je uhapsila tog čoveka. On je kažnjen sa 50.000 dinara, jer je pas preživeo, inače bi kazna bila znatno veća – kaže Burazerović. On napominje da je još bitnije što se zahvaljujući takvim snimcima vidi koliko je neophodno da se svest o ovom problemu promeni, pre svega edukacijom, jer je okrutnost prema životinjama u našem društvu ukorenjena pojava.

Jutjub je, inače, pomogao policiji da uhapsi dve devojke koje su tokom mitinga „Kosovo je Srbija“ ukrale patike iz izloga polupanog butika. Snimak dve maloletne plavuše uslikane mobilnim telefonom dospeo je na internet, a one su ubrzo dospele kod istražnog sudije. Naravno, smatrale su da ništa loše nisu učinile. Svaki protest ili miting, bez obzira na povod, odlična je prilika njihovim istomišljenicima da se „posluže“ onim što im je interesantno u beogradskim buticima. Uglavnom su to „najk patike“, tako da je uobičajen izraz posle svih patriotski nastrojenih protesta, umesto „Majko Srbijo“ – „Najko Srbijo“.

Nedavno je na Jutjubu dospeo snimak na kojem se vidi kako neko od zaposlenih u hipermarketu „Idea“ preko mesnih prerađevina sa isteklim rokom trajanja lepi etikete sa novim datumom. Snimak je izazvao zgražavanje potrošača, a u javnosti se još uvek vodi polemika o tome da li je on autentičan ili ga je postavila neka od konkurentskih kompanija.

Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta, kaže da se u celoj toj priči, bez obzira na to da li je snimak autentičan ili ne, Idea nije najbolje snašla.

– Umesto da su napravili kontra kampanju i objasnili kupcima na koji način se kod njih stavljaju etikete, pakuju proizvodi i slično, i snimak postavili na Jutjub, oni su se oglasili nespretnim demantijem koji nije imao snagu prvobitne vesti. Na zapadu je poznata pojava da se na ovakav način konkurentske kompanije bore na tržištu, ali one koje su napadnute spretno reaguju, odgovarajući na isti način, preko Jutjuba. Mi još nismo spremni na to. Internet je u Srbiji tek u povoju, a prava ekspanzija pozitivnih ali i negativnih snimaka tek se očekuje – objašnjava Slobodan Marković.

On dodaje da je najveća prednost interneta u činjenici da je komunikacija između građana, kompanija i političara direktnija. Uticaj medija kao posrednika se, kako kaže, sve više smanjuje.

– Ono sa čime mi u Srbiji treba da se suočimo jeste prilagođavanje novim svetskim tendencijama. Duh iz lampe je pušten i tu povratka nema. Svako danas može da osvane na Jutjubu, a na državi je da donese zakone koji bi pre svega zaštitili privatnost pojedinaca čiji se snimci nalaze na internetu ne njihovom voljom, već ih je neko drugi postavio – ukazuje Slobodan Marković, ističući da tu pre svega misli na pornografske snimke, koje kače ostavljeni mladići u nameri da se osvete bivšim devojkama.

Anonimni snimatelj iz Koče Kapetana

Sem ljudi koji svesno objavljuju svoje snimke na Jutjubu kako bi se proslavili, ima onih kojima je to hobi. Ne zna se, recimo, ko je „krivac“ za iznenadnu slavu policajca Saše Čordića. U zgradi u Ulici Koče Kapetana u Beogradu ispred koje se odigrao slučaj „moj Beograd si došao da rušiš„, jedna stanarka nam je rekla kako je sigurna da je snimak napravljen sa prozora nekog komšije, ali ne zna kog. Ostali stanari nisu otvarali vrata ili nisu bili kod kuće.

– Pisalo je u novinama da je taj čovek koji me snimio rođak moje žene, neki su navodili da smo i kumovi, ali ja njega stvarno ne poznajem – kaže Čordić.

Gledanost kao holivudski blokbasteri

Sajt Jutjub objavio je početkom ove godine listu deset najpopularnijih snimaka svih vremena, koji se po gledanosti mogu meriti sa holivudskim blokbasterima, iako je za njihovu „produkciju“ najčešće bilo potrebno samo malo dobre volje. Vrh liste najgledanijih osvojila su dva dečaka, čiji je snimak „Charlie bit my finger – again“ („Čarli me je ponovo ugrizao za prst“) nasmejao više od 162 miliona gledalaca. Popularnost klipova na Jutjubu ima i finansijski efekat – korisnici koji se proslave svojim sadržajem mogu da računaju na dobru zaradu zahvaljujući oglašivačima za koje je Jutjub izvanredna marketinška platforma za promociju. Ipak, nije dovoljno napraviti jedan uspešan video-klip: oni koji zaista zarađuju, kao u slučaju komičara Majkla Baklija, godinama su gradili svoju bazu fanova na Jutjubu, i tek nakon godinu ili dve vrednog i mukotrpnog rada na promociji svojih dela, počeli su da dobijaju prve čekove. A da je Jutjub pravo poprište savremene „zlatne groznice“ u kojoj svako može da uzme učešća pokazuje činjenica da je Bakli, čovek koji sada zarađuje milione, uložio samo novac za kupovinu običnog kamkordera.