Organizacija „Treš hirou“ (Trash Hero) ili jednostavnim prevodom rečeno „Heroji otpada“ okuplja volontere posvećene proširivanju ekološke svesti građana, odnosno o štetnosti koju smeće može imati po planetu, ali i konkretnim akcijama u kojima dobrovoljno čiste otpad u svojim sredinama.
Trash Hero je osnovan na Tajlandu, gde su ljudi ranije koristili prirodne materijale i nisu ni imali otpad, a onda se on “odjednom” stvorio sa masovnim korišćenjem plastike za jednokratnu upotrebu i prekrio sve.
“Tajlanđani su problemu prišli jako ozbiljno i čim su uvideli nove modele, počeli da ih primenjuju i polako rešavaju problem otpada. Kod nas postoji dosta pogrešnih uverenja i dosta otpora raznih vrsta, koje nećete videti kod prosećnog Tajlanđanina”, kaže Dragana Katić iz ove organizacije.
Prema njenim rečima, uvek je efikasnije preuzeti inicijativu i pokazati primerom.
“Mi sa Trash Hero Beograd pokušavamo da budemo ona razlika između deljenja osvešćujućih sadržaja po društvenim mrežama i “lobiranja iz fotelje” i prave akcije koja zapravo donosi promene”, navodi sagovornica portala Danasa.
Kao u svemu tako i u oblasti prikupljanja otpada postoje brojne predrasude pa se tako mogu česti izgovori tipa: “Sve to ide u isti kamion, nema potrebe da recikliraš”, “Izbijaš pare iz džepa malom Cigi što radi na deponiji”, “Što ja da se bavim tim kad ne moraju korporacije”, “Država nešto treba da uradi po tom pitanju”.
A koliko zapravo zaista znamo o pronlemima u oblasti zaštite životne sredine i realnom stanju na terenu?
„Problem otpada jednostavno više nije nevidljiv. Sve je uočljiviji i sve više ljudi počinje da sagledava posledice. Svest kod nas nije slučajno niska, nego se godinama nije radilo na informisanju i obrazovanju, zakonske regulative su slabe i neodređene i infrastruktura skoro da i ne postoji“, kaže sagovornica sajta Danasa i dodaje da je potrebno da svako uvidi deo lične odgovornosti.
Svako može biti heroj
Trash Hero Beograd je do sada organizovao brojne akcije čišćenja.
„Sve akcije su nam bile podjednako interesantne, uvek je dolazilo dosta novih ljudi koji su čuli na razne načine i poželeli da budu deo rešenja. Dolazi nam dosta stranaca koji vole Srbiju i žele da učine da bude bolja i lepša“, navodi Katić.
Na Adi Ciganliji je organizovana akcija podvodnog čišćenja jezera sa roniocima kao i jedna akcija skupljanja pikavaca na kojoj je za dva sata sakupljeno 25 kilograma pikavaca.
“Akcija na Novom Beogradu motivisala je ljude iz raznih novobeogradskih blokova da sami pokrenu akcije čišćenja, pa smo im pomogli u organizaciji i nastale su nove ekipe. Ovim putem pozivamo sve da organizuju svoje akcije u svom komšiluku. Javite nam se na FB stranicu. Svako može biti heroj!”, kaže Katić. Pre dva meseca je osnovan i Trash Hero Kraljevo.
Ukoliko postoji volja, iskrena misija i dobra energija, onda nije mnogo teško pokrenuti građane na akciju, tako bar pokazuje iskustvo Trash Hero Beogra.
„Na sreću, društvena odgovornost polako postaje “kul” i ljudi sve više sami prepoznaju dobre ideje i žele da doprinesu“, ocenjuje Katić.
U animiranju i informisanju građana društvene mreže zauzimaju važno mesto.
„Društvene mreže su jako važne za vidljivost i prepoznavanje, naročito među mladim ljudima, i nama u organizovanju akcija čišćenja igraju ključnu ulogu. Pored samih akcija čišćenja, trudimo se i da informišemo ljude i podižemo svesnost, pa su društvene mreže važan vid uticanja na svest pojedinca“, napominje katić.
Ipak, u Srbiji dosta ljudi ne koriste društvene mreže bar ne za ovakav vid informisanja pa je važno pokušati dopreti do škola i domova preko radija, televizije, novina i drugih sredstava informisanja.
„Trudimo se da o našim akcijama informišemo nadležne službe i da budemo u skladu sa svim što možemo da predvidimo i transparentni u svemu što radimo. Informišemo Gradsku čistoću, i oni nekada dođu da prevezu otpad, nekada ne. Postoji servis na koji mogu da se prijave divlje deponije, ali ni jedna od institucija nije mogla da nam da zvaničnu listu. Postoje institucije i kanali komunikacije, ali ne postoje transparentne informacije o servisima i adekvatan odziv. Problem jeste veliki i treba svi više pažnje da obratimo na njega“, ističe sagovornica portala Danasa.
Vlast ne sluša građane
Imamo situaciju u kojoj je opšti utisak da vlast ne sluša građanstvo. Širom Srbije se na rekama grade mini hidro elektrane koje uništavaju prirodu zarad jako malog doprinosa u električnoj energiji i profita pojedinca, i građanstvo širom Srbije burno reaguje, ali se vlasti na ovaj ekocid ne obaziru i uopšte ne reaguju, primećuje ona.
U toj situaciji jedino rešenje je pravno protestvovanje sa argumetima i činjenicama o kršenjima brojnih zakona i svetskih regulativa o zaštiti prirodnih bogatstava.
Trash Hero Beograd se do sada obraćao za pomoć na svim nivoima.
„Nekad smo dobili podršku Gradske čistoće, nekad ne“, kaže ona.
Ipak, postoje i one akcije u kojima vlast želi da sarađuje zajedno sa građanima.
„U organizaciji Svetskog dana čišćenja 15. septembra, vlasti jesu bile voljne da se uključe, dobili smo pisanu podršku Ministarstva zaštite životne sredine, i čak je i učestvovao tim Gradskog veća na lokaciji kod hotela Jugoslavija“, objašnjava Katić.
Problem u efikasnoj komunikaciji između građana i vlasti je i nedovoljna zainteresovanost pojedinca, ali i odustajanje na prvo “ne” i naviknutost na korupciju i prevare, “pa ljudi prosto gube volju da se bave problemom”
“Za većinu stvari moraš da imaš dozvole, sređenu administraciju, da se informišeš jako dobro i da informišeš sve nadležne o svojim aktivnostima. Moraš da budeš uporan i da ne gubiš volju. Ne postoji univerzalna formula”, zaključuje Katić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
