Hibrid mrkog i polarnog medveda uspešno zbrinut u Švajcarskoj

To je saopštilo Ministarstvo zaštite životne sredine, koje je u saradnji sa međunarodnom nevladinom organizacijom Četiri Šape (Vier Pfoten) i Zoološkim vrtom Palić i zaslužno za zbrinjavanje medveda.

Kako je navedeno u saopštenju, u utorak (2. jula), medved je sediran u ranim jutarnjim satima u Zoološkom vrtu Palić i nakon detaljnog veterinarskog pregleda utovaren u transportni kavez za put od preko 1.400 kilometara. Medved je transportovan specijalnim vozilom NVO Četiri Šape za transport divljih životinja.

„Nakon 28 sati vožnje, po prispeću u Arosu, kavez sa medvedom je morao biti transportovan skijaškom gondolom do samog prihvatilišta, obzirom da je njihova ukupna težina bila preko pola tone. Hibrid mrkog i polarnog medveda iz Srbije je prvi stanovnik novog prihvatilišta u Arosi, čije je zvanično otvaranje planirano u avgustu ove godine“, navode iz ministarstva.

Ovaj medved je duži niz godina boravio u zatočeništvu u Srbobranu u prostoru ispod svakog propisanog minimuma, odnosno u metalnom kavezu koji je bio 2,4 metra dužine, 1,2 metra širine i 1,2 metra visine. Krajem oktobra 2016. godine medved je oduzet i izmešten u Zoološki vrt Palić, kao mera hitnog zbrinjavanja dok se ne pronađe optimalno rešenje. U prihvatilištu za medvede u Arosi medved sada ima na raspolaganju unutrašnji prostor od preko 300 kvadrata i spoljašnji prostor od 1.6 hektara. Ovaj primerak hibrida mrkog i polarnog medveda rođen je u zatočeništvu u Srbiji 2006. godine.

„S obzirom da u datom periodu nisu postojale odredbe u nacionalnim propisima koje bliže regulišu držanje divljih životinja u zatočeništvu, nekontrolisano razmnožavanje ovakvih životinja u sklopu zooloških vrtova je neretko dovodilo do toga da one brzo postanu višak i završe u neodgovarajućim uslovima, kao što su cirkuske menažerije i privatno vlasništvo. Zbog neodgovornosti držalaca divljih životinja, a posebno opasnih divljih živoitnja, vrlo često dolazi do situacija u kojima se divlje životinje drže u neodgovarajućim uslovima, što pored ugrožavanja same dobrobiti životinja često predstavlja i veoma ozbiljnu opasnost po bezbednost ljudi“, ističu iz ministarstva.

Podsećaju da su propisi kojima se bliže definišu uslovi za držanje divljih životinja u zatočeništvu, uključujući i ograničenja, odnosno zabrane držanja pojedninih vrsta divljih životinja, propisani  2010. godine.

„Zabrana držanja pojedinih vrsta divljih životinja u zatočeništvu, osim u sklopu zooloških vrtova i nekoliko drugih izuzeća, odnosi se pre svega na divlje životinje koje mogu biti opasne po ljude, što podrazumeva životinje poput krupnih zveri, majmuna, otrovnih zmije i slično“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Svi medvedi, odnosno životinje koje pripadaju porodici Ursidae, zaštićeni su Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) i nacionalnim propisima, a mrki medved (Ursus arctos) ima status strogo zaštićene vrste u Republici Srbiji.