Hidžab ispred stručnosti 1Foto: Shutterstock/david djordjevic studio

Nije bitno šta nosiš na glavi, nego šta imaš u glavi. Tako su davno razdvojeni razum i bezrazum.

Razdvaja ih tanka linija koja, u poslednjih dvadesetak dana, zbog prijepoljske Predškolske ustanove, preti da postane čvršća, deblja i razdvojivija.

Sve je to zbog hidžaba. Postao je smetnja dvema mladim ženama, koje se odevaju po muslimanskim propisima, da dođu do radnih mesta.

I to u ustanovi koja mladim naraštajima treba da trasira put ka spoznaji da se bogatstvo različitosti neguje i baštini.

Normativna akta Predškolske ustanove, doneta pre šest godina, stavila su hidžab ispred stručnosti. Po pravilničkom slovu, u toj ustanovi „neguje se neutralnost“ (?).

To znači da u radnim prostorijama gde borave deca nema verskih obeležja: krstova, polumeseca i zvezda, šarenih jaja i baklava, pomozboganja i selama.

„Iznegovana neutralnost“ prestaje kad deca krenu u školu i još u prvom razredu počnu da uče veronauku i na časovima se sretnu sa pravoslavnim sveštenikom u mantiji, veroučiteljicom sa hidžabom ili veroučiteljem sa ahmedijom na glavi.

Kako za vaspitačicu može da važi da ne sme da nosi hidžab, a učiteljice, nastavnice i profesorke mogu? Novi Pazar je multietnička sredina isto kao i Prijepolje, ali u njemu prijepoljski pravilnici ne važe.

U novopazarskim selima gde živi samo srpsko stanovništvo, radile su i rade učiteljice sa hidžabom. Prelaze kilometre bespuća da bi stigle do svojih đaka. Hidžab nikome ne smeta. Dobrodošle su u svaku kuću.

Istina, kada je devedesetih godina počelo intezivno odevanje Bošnjakinja po muslimanskim propisima, među nemuslimanskim stanovništvom postojala je doza straha od nepoznatog. Sve dok hidžabi nisu postali normalna pojava na sandžačkim ulicama, na glavama naših drugarica, prijateljica, koleginica, komšinica, deo svih kolektiva.

Nekome je sada, posle više od tri decenije, palo na pamet da aktuelizuje temu, podiže tenzije i prebrojava glave pod hidžabom po stručnosti i to tamo gde je najosetljivije, u multietničkoj sredini.

Taj neko se setio da, posle šest godina, „pretresa“ Pravilnik Predškolske ustanove, koji je po opisu posla morala da usvoji lokalna skupština.

Zato što su odbornici, po partijskoj disciplini i bez čitanja skupštinskih materijala, podigli dva prsta, sada neko drugi politički „baštini“ njihovu nerazumnu odluku.

Dok se čeka da se sa državnog nivoa javi lokalni rezultat pretresanja dokumenata, autoritaran glas u pokušaju obraća se video porukom direktorki Predškolske ustanove i obećava uspostavljanje verske i nacionalne ravnoteže ne u samo toj ustanovi, već u celoj lokalnoj samoupravi.

Dok se ne podvikne i ne zapreti odjeka nema. Svaka sličnost sa vođom-koalicionim partnerom je namerno preslikana.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari