Eventualne izmene zakona o prinudnom iseljenju u Španiji zahtevaće da vlada u Madridu prethodno dobije odobrenje Evropske komisije i Evropske centralne banke. U suprotnom, biće dovedeni u pitanje spasilački paketi EU namenjeni za pomoć posrnulom bankarskom sektoru Španije, koji narednog meseca očekuje uplatu od 35 miliona evra iz evropske kase
Od izbijanja ekonomske krize 2008. čak 400.000 porodica u Španiji, pretežno imigranata, postali su beskućnici zbog nemogućnosti da plaćaju hipoteke. Samoubistva prinudno iseljenih i snažni protesti uticali su na odluku najvećih banaka u Španiji početkom nedelje da na dve godine zamrznu izdavanje naloga za prisilna iseljenja „u ekstremno teškim okolnostima“. Veliki pritisak javnosti nagnao je i premijera Marijana Rahoja da pozove lidere Narodne partije i opozicione socijaliste da ubrzaju pregovore o izmeni zakona o hipotekama. Ministar privrede Luis de Guindos uverava javnost da „nijedna dobronamerna porodica ne sme da ostane na ulici zbog krize“.
Nalepnicama na kojima piše „ubice“ demonstranti su prekrili bankomate i išarali zidove na zgradama banaka zbog samoubistva žene prošle nedelje koja je trebalo da bude izbačena iz stana. Krajem oktobra jedan 53-godišnjak pronađen je mrtav u dvorištu zgrade u Granadi pošto su došli sudski službenici da ga isele. Dan kasnije, još jedan 53-godišnjak, već četiri godine nezaposlen, skočio je s prozora svog stana u gradu Burhasotu zbog mogućeg iseljavanja. On je preživeo pad i oporavlja se od povreda.
Privremeni moratorijum na iseljenja, međutim, nije zadovoljio špansku organizaciju PAH koja štiti interese raseljenih i već nekoliko godina poziva na izmene zakona o prisilnim iseljenjima. „Ova mera neće uticati na iseljenja koja su u toku i na taj način će ostaviti zarobljene u proceduri na hiljade porodica. Zahtevamo momentalno zaustavljanje svih iseljenja u slučajevima porodicama sa jednom kućom i dobronamernih dužnika“, saopštio je PAH.
Građanski pokret pod nazivom „Stop prisilnim iseljenjima“ organizovao je proteste ne bi li onemogućio sudske izvršitelje da prinudno isele porodice. Pritisak ovog pokreta i drugih grupa doveli su do toga da vlada zatraži od banaka da „oproste dugove za vlasnike sa imovinom u vrednosti manjoj od 200.000 evra i gde su članovi porodica nezaposleni“.
Vlasnici stanova i kuća u Španiji u većoj su opasnosti od ljudi u drugim zemljama EU čija je imovina pod hipotekom. Oni koji ne mogu da plaćaju rate, zbog nezaposlenosti ili sniženih primanja, mogu biti iseljeni, ali i dalje moraju da plaćaju bez obzira na oduzetu imovinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
