Hipertenzija nije bolest koju leči samo kardiolog

Prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije, kaže za Danas da je cilj ovogodišnjeg simpozijuma da se ukaže na važnost i značaj blagovremene dijagnostike, pravilnog individualnog izbora terapije, kako bi se sprečile komplikacije arterijske hipertenzije. Tokom simpozijuma je bilo reči i o uticaju kovida 19 na pojavu visokog krvnog pritiska i na lečenje bolesnika sa problemima arterijske hipertenzije.

– Ovogodišnja „Škola hipertenzije“ je mudicisciplinarna. Cilj je da se shvati da je hipertenzija multidiscipnarna bolest, dakle to nije samo bolest koju leči kardiolog, već i endokrinolog, nefrolog, psihijatar, neurolog…Mi pokušavamo da sprečimo da dođe do pojave povišenog krvnog pritisaka adekvatnom prevencijom i zato je simpoziijum otvoren upravo sesijom o prevenciji nastanka arterijske hipertenzije, koja je u našoj zemlji zastupljena sa 48 odsto, a kod osoba strarijih od 60 godina taj procenat je preko 60 odsto – kaže dr Stojanov.

Ona napominje da je hipertenzija bolest koja često ostaje neotkrivena jer pacijenti nemaju tegobe, a i oni koji znaju da imaju povišen krvni pritisak smatraju da im lekovi nisu potrebni pošto nemaju tegobe.

– To je razlog što tek svaki sedmi pacijent sa povišenim krvnim pritiskom ima adekvatno kontrolisan pritisak, a to znači da je on ispod 140 sa 90. Ako su vrednosti 120 do 130 za sistolni, a 80 do 90 za dijastolni, to znači da je pritisak pod kontrolom. S druge strane, 72 odsto slučajeva moždanog udara su posledica povišenog krvnog pritiska, 48 odsto srčane insuficijencije, 30 odsto promena na perifernim krvnim sudovima. To je zaista veliki faktor rizika kome moramo da stanemo na put – naglašava dr Stojanov.

Kada je reč o preventivnim merama, naša sagovornica napominje da je izuzetno važan adekvatan unos soli, koji ne sme da prelazi pet grama dnevno, a uz redovne svakodnevne šetnje 30 do 45 minuta, umeren unos alkohola, izbegavanje masne hrane i vođenje računa o težini, svako može da bude sam svoj lekar i značajno doprinese da mu vrednosti krvnog pritiska budu niže.

Doktorka ukazuje i na važnost pravilnog postavljanja dijagnoze arterijske hipertenzije.

– Dijagnoza se postavlja u ambulanti samim merenjem, gde moramo da imamo adekvatno baždarene aparate i odgovarajuće manžetne koje treba da obuhvate 80 odsto obima nadlaktice. Važno je i merenje u kućnim uslovima, odnosno ambulatorni monitoring arterijskog krvnog pritiska. Često se događa da u kućnim uslovima te vrednosti budu mnogo niže i to je efekat koji se zove „hipertenzija belog mantila“, koji je često prisutan kod naših pacijenata. On može da bude razlog da, kada pacijentu izmerimo povišen krvni pritisak, zaključimo da treba da dobije još jedan lek, a u stvari mu nije potreban, već je strah doveo do rasta pritiska. Zato nam je ambulatorni monitoring krvnog pritiska važan da utvrdimo prave vrednosti – ističe dr Stojanov.

Ona pojašnjava da se ovaj monitoring izvodi tako što pacijent 24 sata nosi aparat koji beleži vrednosti pritiska, a pacijent vodi dnevnik aktivnosti kako bi lekar imao uvid u to šta je u toku dana radio. Aparat meri pritisak na 15 ili 30 minuta tokom dana, odnosno na 30 ili 60 minuta tokom noći, u zavisnosti od toga kako je programiran. Ako su zabeležene dnevne vrednosti 135 sa 85 i preko toga, a noćne 120 sa 70 i više, radi se o povišenom krvnom pritisku.

Dostupna predavanja

U želji da sadržaj ovogodišnjeg simpozijuma učine dostupnim velikom broju lekara koji nisu bili u prilici da prisustvuju „Školi hipertenzije“, organizatori najavljuju da će sva predavanja biti dostupna 90 dana na digitalnoj platformi za online edukaciju PRO4PRO.