Hirošima iščekuje dolazak Obame

Gradonačelnik Hirošime Tadatoši Akiba pozdravio je prisustvo ambasadora SAD Džona Rosa izražavajući nadu da će upravo 65. godišnjica od razornog atomskog napada američkih snaga na japanski grad podstaći denuklearizaciju širom sveta. Ros je izjavio da je memorijalni skup prilika da se pokaže rešenost u pravcu nuklearnog razoružanja, što je je jedan od prioriteta Obamine administracije. „U korist budućih generacija, moramo nastaviti da sarađujemo ne bi li se izrodio svet bez nuklearnog oružje“, naveo je Ros.

Čelni ljudi Hirošime takođe se nadaju da će uskoro ugostiti i Baraka Obama, ideja za koju je američki lider rekao da će je razmotriti. Prema mišljenju analitičara, eventualni skori dolazak Obame u Hirošimu mogao bi da izazove kontroverze a svakako bi bio presedan za predsednika SAD.

„Moramo da komuniciramo sa svakim uglom naše planete u cilju abolicije nuklearnog oružja“, kazao je, između ostalog, Tadatoši Akiba u govoru na ceremoniji kojoj je prisustvovalo 55.000 ljudi. Akiba je pozvao japansku vladu da preuzme rukovodeću ulogu u nuklearnom razoružanju što bi „okrenulo novu stranicu u ljudskoj istoriji“. Iako je vlada u Tokiju pozdravila odluku Vašingtona da prvi put uputi predstavnika na godišnjicu napada na Hirošimu, među običnim građanima Japana to je izazvalo složena osećanja naročito jer mnogi Japanci smatraju da je bombardovanje bilo neopravdano, te traže izvinjenje SAD. „Nisam siguran da li bih pozdravio dolazak Obame. Ne mislim da imamo istu ideju povodom toga šta je mir. Čini mi se da Obama misli da su neki ratovi dobri, a neki loši. Ja mislim da su svi loši“, kazao je Kacuki Fudži, dvadesetogodišnji student iz Tokija.

Sedamdesetosmogodišnji Tomiko Matsumoto, preživeli u atomskom napadu, kaže: „Želimo nuklearno razoružanje i ukoliko SAD preuzmu vodeću ulogu to moglo da podstakne i druge zemlje. Prvo sam ih mrzeo, potom je ta mržnja nestala. Sada želim da vidimi miran svet“.

Zabrinutosti da bi prisustvo na ceremoniji otvorilo stare rane, prema mišljenju stručnjaka, mogao bi biti razlog osustva američke delegacije iz Hirošime prethodnih godina. Bivši predsednik Džimi Karter posetio je memorijalni park mira u Hirošimi 1984, godinu dana nakon što mu je istekao mandat na mestu predsednika.

Mestom gde je bačena prva atomska bomba u svetu juče se čula pesma dečijeg hora te zvuci zvona kojima je ozvaničen početak najvećeg komemorativnog skupa u Hirošimi za 65 godina. U 8.15 sati – vreme kada je bomba bačena od čega je razoren gotovo ceo grad, minutom ćutanja odata je pošta stradalima.

Prvi put Hirošima je ugostila i predstavnike iz Britanije i Francuske, kao i generalnog sekretara UN Ban Ki Mun koji su se pridružili zvaničnicima iz 74 države. Kina, koja je 2008. na sličnu ceremoniju uputila najniže rangiranog zvaničnika, juče nije imala svog predstavnika u Japanu. Ban, koji je položio cveće kod Večnog plamena u Memorijalnom parku mira u Hirošimi, naveo je da je ovogodišnji pomen signala svetu da atomsko oružje mora biti uništeno. „Život je kratak ali je sećanje dugo“, izjavio je, između ostalog, Ban.

Vlasti Hirošime su vrlo oprezno pristupili organizaciji ceremonije, u čast desetina hiljada stradalih, fokusirajući se ne toliko da li je bombardovanje bilo opravdano, tačka oko koje se spore mnogi Japanci, koliko na to da se spreči nuklerani napad u budućnosti.

Blizu Memorijalnog parka mira pripadnici nekoliko levičarskih grupa uzvikivali su antiameričke slogane. „Bombardovanje Hirošime bilo je potpuno bespotrebno. SAD, uzmi svoje oružje i idite kući“, izjavio je jedan od aktivista.

Uprkos svemu, Obama je popularna ličnost u Japanu. U muzeju blizu Parka mira i dalje se prodaju majice sa fotografijama Obame, te bi njegov dolazak bio široko pozdravljen, smatraju poznavaoci prilika u regionu.

Mirovna aktivistkinja Kacuko Nišibe (61) kaže da pozdravlja dolazak Rosa, ali i dalje smatra da bi bilo opasno misliti da je bombardovanje Hirošime bilo opravdano. „Imamo različitu interpretaciju istorije. Možemo se ne slagati povodom istorije ali se slažemo da je mir veoma važan. To je prava lekcija Hirošime.“

Premijer Naoto Kan obećao je da će Japan svakako uvesti svojevrsnu zabranu na posedovanje, proizvodnju i uvoz nuklearnog oružja.

Više od 140.000 ljudi je ubijeno na dan bombardovanja ili je umrlo u roku od nekoliko meseci nakon što je američki bombarder N-29 „Engola-gay“ bacio atomsku bombu, poznatu pod nadimkom „Mali dečak“ na Hirošimu 6. avgusta 1945. Tri dana kasnije više od 80.000 ljudi stradalo je nakon što su Amerikanci izvršili atomski napad na drugi japanski grad Nagasaki. Japan se predao 15. avgusta, čime je zvanično okončan Drugi svetski rat.