Novinari su ga smeli videti već u četvrtak, smrknutog i zabrinutog, kako sedi za radnim stolom zagledan u vojnu kartu na zidu, na kojoj se vidi da Crvena armija nezadrživo napreduje 1944. godine. Dakle u ambijentu „Vučije jazbine“, u kojoj je dočekao i smrt pre nešto više od 63 godine.
Novinari su ga smeli videti već u četvrtak, smrknutog i zabrinutog, kako sedi za radnim stolom zagledan u vojnu kartu na zidu, na kojoj se vidi da Crvena armija nezadrživo napreduje 1944. godine. Dakle u ambijentu „Vučije jazbine“, u kojoj je dočekao i smrt pre nešto više od 63 godine. Smeli su ga i fotografisati takvog kakav je izložen, ali se nisu smeli slikati s njim, niti su to smeli činiti posetioci berlinske podružnice čuvenog Muzeja voštanih figura Madam Tiso otvorene u subotu.
Među prvim posetiocima ovog berlinskog „lutkarskog kabineta“, kako mu se tepa na nemačkom, bio je, međutim, i jedan agresivni četrdesetjednogodišnjak iz berlinske četvrti po imenu Kreuzberg, koji je otkinuo Hitleru glavu, pa je „konačno jedan atentat na Hitlera i uspeo“, prokomentirao je Špigelov urednik Henrik M. Broder.
Hitler pod kupolom
Nasilnik je jednostavno odgurno dvojicu ljudi iz obezbeđenja, pri čemu je lakše povredio jednog u nogu, potom se popeo na Hitlerov radni sto i uz uzvike „Nikada ponovno rat“ otkinuo Hitlerovoj figuri glavu. Nasilnik je odmah uhapšen, saopštila je berlinska policija, koja je protiv njega pokrenula istragu zbog nanošenja telesnih povreda i počinjene materijalne štete u iznosu od 200.000 evra. Toliko, naime, košta izrada jedne ovakve figure.
U berlinskoj podružnici, lociranoj nedaleko od Brandenburške kapije, u omiljenom bulevaru Unter den Linden, brojnije su zastupljeni Nemci nego u Londonu ili u sedam drugih podružnica ovog muzeja u svetu. Znatiželjnici u Berlinu mogu videti u vosku i sve druge nemačke kancelare, počev od „gvozdenog kancelara“ Oto fon Bizmarka pa do Angele Merkel. Adolf Hitler se samo zakratko ukazao Berlincima, smešten u istorijski deo o „herojima i zloćama“. On se od 1948. godine može videti u hamburškom Panoptikumu, sa Jozefom Gebelsom i Hermanom Geringom, ali i pripadnicima pokreta otpora kakvi su bili brat i sestra Šol, pa se zbog toga niko više ne uzbuđujuje. Od hiljadu posetilaca samo jedan ili dvojica imaju primedbe, za njih je to jednostavno deo istorije, kažu u Panoptikumu. Može se sumnjati da bi i kutak u berlinskoj podružnici muzeja s Hitlerovim eksponatom postao mesto hodočašća njegovih neonacističkih poklonika i da „Vođi“ nije otkinuta glava. Iz jevrejskih udruženja su imali samo jedan uslov, a taj je da Hitler bude smešten u istorijski kontekst i da se s njim posetioci ne mogu slikati.
Ovo kratko pojavljivanje Hitlera među Nemcima otvara pitanje, sme li se u svrhe zabave izlagati nacistički vođa, odgovaran za ubistva miliona ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.