Hitler u svom govoru pre 80 godina pozivao na mir između Jugoslavije i Nemačke

Tokom posete jugoslovenski kneza-namesnik susreo se sa vođom Trećeg Rajha Adolfom Hitlerom.

U svom govoru Hitler je naglasio tendencije Nemačke za očuvanje mira i dobre saradnje između ove dve zemlje.

“Verujem da će čvrsto zasnovan odnos Nemačke i Jugoslavije obezbeđivati ne samo trajan mir između naša dva naroda i dve zemlje, nego što će predstavljati i element umirenja za naš nervozno uzbuđeni kontinent. Taj mir je cilj svih onih koji su voljni da vrše jedan konstruktivan rad”, rekao je Hitler.

U svom odgovoru, knez Pavle je poručio da je i njegova namera da sa nemačkim narodom živi i radi u atmosferi mira i prijateljstva, piše Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Istog dana list Pravda na zabavnim stranama piše o tome kako je gospodine Čemberlen ukorio svoju vladu.

Na poslednjoj sednici britankse vlade, premijer Čemberlen uputio je prekore pojedinim ministrima zbog toga što na posao dolaze kasno.

Premijer je kod sebe imao kompletan spisak imena svih ministara i vremenom njihovog dolaska na posao, ali nijednog ministra nije prozvao po imenu.

Ovom prilikom, Čemberlen je izdao i naređenje da se ubuduće mora dolaziti najkasnije do deset, i poručio svojim kolegama da manje idu po klubovima, a da više spavaju i rade.

Pravda takođe piše i o večnom pitanu Šekspirovih dela, jer se, kako list navodi, U Engleskoj ponovo pokrenula polemika oko toga da li je dela koja se vode pod njegovim imenom zaista napisao Šekspir.

Pristalice lorda Bekona tvrde da je upravo on tvorac nekih dela koja se pripisuju Šekspiru, a mnogi od njih smatraju da je on napisao čak i čuvenog “Don Kihota”, najpoznatije delo španskog pisca Servantesa.

I stari engleski satirik i cinik Džordž Bernard Šo šaljivo je odgovorio jednom novinaru:

“Moje je čvrsto ubeđenje da Šekspir nije napisao ta dela nego neki drugi pesnik istog imena”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.