„Iznenadili su nas pozivi mladih starosti 25 godina“: Doktorka Hitne pomoći o reagovanju građana na drastičnu promenu vremena

Komentarišući  kako su građani podneli ovaj vrtoglavi pad temeprature vazduha za 20 stepeni, kada smo iz leta u proleću uleteli u pravu jesen i to za kraće od 24 sata, ona dodaje:

„Hitna pomoć je u noći između utorka i srede imala dosta posla. Noć je završena sa 102 intervencije, od toga 23 na javnom mestu, tri pedijatrijska poziva, tri akutna koronarna sindroma, sva tri pacijenata imali su infarkte i prevezli smo ih u dežurne angiosale. Za 24 sata bilo je 1.369 ostvarenih veza, manje od proseka za ovo doba godine jer je donja granica 1.500. Ono što nas je, međutim, iznenadilo bili su pozivi mladih ljudi, starosti 25 godina, zbog hipertenzije“, otkriva naša sagovornica i dodaje da bi ta populacija građana trebalo da barem jednom mesečno izmeri svoj krvni pritisak jer se „sve češće dešava da prva manifestacija hipertenzije bude srčani ili moždani udar, a to može da se spreči“.

„Očekivali smo hronične bolesnike da se u velikom broju jave“

Očekivali smo, dodaje, takvu vrstu poziva, ali od hroničnih pacijenata zbog toga što njima krvni pritisak raste kako temperatura vazduha pada.

Govoreći kako ova nagla promena vremena utiče na ljude, Stefanović kaže da svaki organizam mora da se prilagodi uticaju spoljašnje sredine.

„Srce širi ili skuplja krvne sudove u zavisnosti od temperature vazduha. Kada je spoljna temperatura niska dolazi do vazokonstrikcije ili skupljanja krvnih sudova i samim tim pritisak raste. Nije ništa neočekivano, ali jeste da se to dešava kod mladih. Njihovi krvni sudovi trebalo bi da budu zdravi i brzo se prilagode. Kod pacijenata sa hroničnim bolestima to ide malo sporije zbog čega očekujemo da će nas oni zvati u povećanom broju. Na njih ova promena vremena utiče“, naglašava ona.

Prema njenim rečima, ljudima čiji su krvni sudovi bolesni treba od sedam do 10 dana za adaptaciju na ovakve promene.

„Važno je da se ne otežava telu dodatnim aktivnostima. Sa druge strane, ukoliko se osoba ponaša uobičajeno, sve radi umereno, pije terapiju i vodi računa šta jede, ali ima i neku umerenu fizičku aktivnost, najverovatnije je da se ništa neće desiti. Neki ljudi će imati tegobe prilikom normalne adaptacije na ovu promenu vremena – umor, glavobolju i druge. Ima ljudi koji su meteoropate i sve to osećaju. I normalno je“, objasnila je naša sagovornica.

Kontrolišite krvni pritisak i holesterol

Osim krvnog pritiska, kao faktora rizika za neželjene događaje u kardiologiji, oko 900 kardiologa je pre nekoliko dana na Kopaoniku, na velikom skupu, identifikovalo i holsterol kao pretnju zdravlju.

Lekare posebno zabrinjavaju povišene vrednosti jedne vrste holesterola, a to je takozvani „loš“ ili LDL holesterol.

Kako je tamo navedeno, ukoliko su vrednosti LDL holesterola u krvi povišene tokom dužeg vremena, predstavljaju veliki rizik za razvoj ateroskleroze i daljih komplikacija, kao što je srčani udar.

„Kada su vrednosti holesterola previsoke ili je pacijent preležao srčani udar, na LDL holesterol se mora delovati agresivnije. Tada lekar najčešće propisuje lekove iz klase statina. U pitanju su lekovi koji deluju na jetru da manje proizvodi holesterol. Smanjenjem stvaranja holesterola se smanjuje i njegova vrednost u krvi, što dovodi i do manjeg rizika od ateroskleroze i srčanih oboljenja“, rekao je, između ostalog, Miloje Tomašević iz Klinike za kardiologiju UKCS.