Hitnim službama nije pokriveno oko 40 odsto teritorije Srbije

Centar za jugoslovenske studije u saradnji sa Domom omladine Beograda realizovao je treću tribinu o svakodnevici i stilu života u Jugoslaviji. Tema je ovog puta bio zdravstveni sistem, koji predstavlja važan stub svakog društva.

Prisutnima je u kratkim crtama doktorka Aleksandra Vuletić predstavila razvoj zdravstvene politike koji je započet 1830. godine. Nakon donošenja hatišerifa kojim je dobijen određeni stepen samostalnosti, počinje izgradnja prvih bolnica poznatih po nazivu špitalji. Školovani lekari dolazili su iz drugih država, a prvi među njima bio je Grk koji napušta Srbiju nakon godinu dana zbog neslaganja sa Milošem Obrenovićem.

Težak izazov za sistem bile su tri epidemije velikih razmera koje su u kratkom vremenskom periodu pogodile ove krajeve.

Prvo je na scenu stupila kolera, zatim kuga, pa velike boginje. Epidemija kuge bila je detaljno ispraćena u medijima, a to je bio prvi put da se u domaćoj štampi nađe takva tematika.

Upitana da uporedi novinsko izveštavanje o zaraznoj bolesti iz tog perioda sa onim koje je zastupljeno danas, doktorka Vuletić zaključuje da postoji veliki broj podudarnosti.

„Srpska štampa izveštavala je detaljno kada su se pojavili prvi slučajevi kuge. To je bio prvi put da se o takvoj temi piše. Cilj je bio da se stanovništvo informiše, ali i umiri i da se daju saveti kako se treba ponašati. To primećujemo i danas. Takođe, izveštaji iz tih godina podsećaju na saopštenja Kriznog štaba koja možemo sada da čujemo. Doktor Nađ navodi podatke kao što je broj umrlih i očekivano trajanje epidemije. Ko se pozabavi čitanjem tih članaka primetiće da je u više navrata iskazana zahvalnost austrijskim stručnjacima koji su pomogli su suzbijanju bolesti. Sve to ukazuje da je moguće povući paralelu između prošlosti i sadašnjosti“, objasnila je Aleksandra Vuletić.

Tuberkuloza je tokom 20. veka bila veoma smrtonosna. Jugoslavija je bila peta po broju umrlih na 100.000 stanovnika. Posebno osetljiva grupa bili su dečaci i devojčice.

Nada Vasić, doktorka iz Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, autorka je dokumentarnog filma „Kako smo matirali žutu damu“ čiji su inserti prikazani na tribini.

„Tuberkuloza je bolest od koje se najviše umire u svetu. Procenjuje se da svakog minuta na planeti jedna osoba umre od tuberkuloze. Deca koja od nje boluju su veoma ranjiva i potrebno im je posvetiti negu u svakom smislu. U takvim situacijama se dešava da dođe do sagorevanja zdravstvenih radnika. To je bila inspiracija za ovaj dokumentarni film čija je tema lečenje dece obolele od tuberkuloze s kraja pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka u Institutu za tuberkulozu i plućne bolesti u Beogradu“, rekla je Nada Vasić.

Raspad Jugoslavije i osnivanje nove države donelo je reforme zdravstvenog sistema.

Sociološkinja Irena Pajić istakla je da je svaka reforma ove oblasti bila sve gora. Po njenin rečima liberalizacija zdravstvenog sistema čiji je cilj efikasnost, dovela je do redukcije sredstava za javno zdravlje, smanjenja kapaciteta u bolnicama, manjeg broja zdravstvenih radnika i  samim tim do preopterećenosti sistema.

„Privatizacija zdravstva dovodi do toga da se zdravstvo svodi na profit. To znači da će se lečiti oni koji to mogu da plate. To će dovesti do ozbiljnih problema. Zdravstveni sistem je svakako okrnjen i narušen. Zabrinjavajući je podatak da 40 odsto teritorije nije pokriveno hitnim službama. To znači da ako neko slomi nogu, mora da pronađe nekoga ko će ga odvesti do hitne pomoći. Ako se sam ne postara za prevoz, može da čeka satima, ali niko po njega neće doći“, rekla je Irena Pajić.

Posetioci tribine aktivno su učestvovali u diskusiji postavljajući pitanja i komentarišući aktuelnu situaciju.

„Pacijenta je veoma važno posmatrati kao čoveka, a nije dovoljno da se lekar usredsredi samo na nečiju bolest. Potrebno je mnogo rada kako bi se izgradilo poverenje u zdravstvo. Sistemska edukacija je ključna i na njoj moramo da radimo kako bismo pobedili zdravstvenu nekulturu“, zaključila je Nada Vasić.