Hitno pustiti na slobodu osuđenika koga je osudio sud nepostojeće države

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je dužna da u roku od 15 dana obavesti Zaštitnika građana o postupanju po preporuci, saopštio je za naš list Kljajićev zastupnik, advokat Milan Jovanović iz Niša.

– U radu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija konstatovan je nedostatak, koji se sastoji u tome što Đuro Kljaić izdržava kaznu zatvora u Sremskoj Mitrovici, iako za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi, čime je povređeno njegovo pravo na slobodu i bezbednost, zajemčeno članom 27. Ustava Srbije i članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda- navodi se u mišljenju ombudsmana, u kojem se Upravi za izvršenje krivičnih sankcija nalaže i da Kljaića „u pisanoj formi pouči“ o pravu na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, kao i načinu a to pravo ostvari.

Kljaić je prošle godine pokrenuo postupak i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, ističući da RSK nije priznata od strane Republike Srbije ili bilo koje druge države, te da ona nije potvrđena od strane suda Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku i drugim zakonima koji regulišu to pitanje. Kljajićeva presuda nije potvrđena kao strana presuda ni kasnije usvojenim Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Predhodno su se svi sudovi u Srbiji proglasili nenadležnim ili odbili da sudsku odluku nepriznate RSK proglase nedozvoljenom za izvršenje, odnosno zastarelom. Ustavni sud Srbije je, takođe, odbacio Kljaićevu ustavnu žalbu, uz obrazloženje da je on osudjen za krivično delo ubistva „kojim se povredjuje pravo na život, koje spada u tvrdo jezgro ljudskih prava, na čijem temelju je izradjen koncept evropskog pravnog poretka“, zbog čega i postoji obaveza svake države da izvršava presude kojom je neko osuđen za ubistvo. Ovaj sud je odluku suda kojom je Kljaić osuđen u RSK nazvao „pravosnažnom“.

Kljaić je, inače, osuđen na deset godina zatvora zbog krivičnog dela ubistva izvršenog u toku rata, koje nije kvalifikovano kao ratni zločin. Sredinom 1996. godine, pod upravom Ujedinjenih nacija, izvršena je mirna reintegracija Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, koje su do tada pripadale samoproglašenoj RSK, u pravni poredak Hrvatske, a on je prebačen iz zatvora u Belom Manastiru u KPZ Sremska Mitrovica. U tom zatvoru izdržavao je kaznu do januara 2000. godine, kada se nije vratio sa odsustva, što se smatra bekstvom. Nesmetano je živeo u opštini Bačka Palanka do novembra 2011. , kada je ponovo uhapšen. Do kraja izdržavanja pune kazne ostalo mu je još dva meseca.

Presuda iz Strazbura nakon smrti

Evropski sud za ljudska prava još nije odlučio po predstavci Kljajića, ali je nedavno doneo presudu u drugom, identičnom slučaju. On je presudio da je izdržavanje kazne Miladina Mitrovića u KPZ Sremska Mitrovica, takođe po presudi suda iz RSK, protivno Evropskoj konvenciji, kao i nacionalnom zakonodavstvu,koje nalaže da sudovi iz Srbije pre upućivanje nekoga na izdržavanje kazne moraju da priznaju presude koje nisu doneli sudovi sa teritorije Srbije. Mitrović je, inače, već pomilovan od strane predsednika Srbije Tomislava Nikolića, i po puštanju na slobodu je preminuo.