Zastoj u ispunjavanju obaveza iz Poglavlja 23, koje se tiče reformi pravosuđa i osnovnih ljudskih prava i sloboda, usporio je ceo proces otvaranja drugih poglavlja, a nije novina ni da je Evropska komisija ocenila napredak Srbije u svom izveštaju kao „ograničen“.
To zahteva da se hitno, što transparentnije nastavi revizija Akcionog plana za Poglavlje 23, da država pokaže iskrenu nameru za unapređenjem nezavisnosti pravosudnog sistema, kao i da Skupština bez odlaganje nastavi sa izradom nacrta amandmana na Ustav, osnovni su zaključci nedavno objavljene Knjige preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
– Najveći problem na prvom mestu je svakako to što nismo usvojili izmene Ustava koje omogućavaju nezavisnost pravosuđa, u roku koji smo sami odredili i odavno ga probili. U prethodnom sazivu vladajuća stranka imala je dve trećine podrške i moglo je to da se obavi. Onda je krenula korona, pa izbori i sada čekamo novi sastav Parlamenta. A bez tih ustavnih promena i drugi oblici zakonske regulative ili drugi zakoni kojima treba da se omogući vladavina prava u Srbiji i nezavisnost pravosuđa, ne mogu da budu usvojeni, kaže za Danas Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, čiji predstavnici učestvuju u radu Radne grupe za Poglavlje 23.
Kako navodi, Radna grupa koja uključuje predstavnike civilnog društva imala je intenzivnu komunikaciju sa Ministarstvom pravde, i bila uključena u sve faze revizije Akcionog pana, prema procedurama Vlade i pregovaračkog tima.
– Faktički smo u kontinuitetu čitave prošle godine imali priliku da intervenišemo oko akcionog plana i da u direktnoj komunikaciji sa predstavnicima ministarstva zapravo pokušamo da utičemo na te mere ili rokove i da drugačije postavimo indikatore koji su njegov deo. Međutim, epilog je taj da su predstavnici vlasti, samo formalno, na papiru, 50 odsto naših preporuka prihvatili. I takav Akcioni plan sigurno izgleda bolje zahvaljujući organizacijama civilnog društva. Ali je nevolja u tome što nisu prihvatili i tu drugu polovinu, koja je zapravo ključna za uspostavljanje vladavine prava. A bez nje, mi ne možemo u Srbiji nijednu drugu reformu da sprovedemo, niti mogu da se ostvare osnovna ljudska, manjinska prava, niti pristup pravdi u razumnom roku, ni nepristrasno suđenje, i to sigurno pogađa građane, ali pogađa i privredu. Mi ne možemo sprovesti ni procedure i zakone vezane za javne nabavke ili za zaštitu konkurencije, a videli smo šta se dešavalo tokom vanrednog stanja, navodi Dragojlović.
Ona zaključuje da „bez vladavine prava, svako drugo poglavlje može samo polovično i na papiru da bude usklađeno sa Evropskom unijom“.
– U praksi je potrebno da nam zakoni budu prilagođeni zakonima koji važe u EU, i da smo izgradili institucije koje garantuju primenu tog zakona i nezavisne sudove, kaže naša sagovornica.
U analizi Knjige preporuka istaknuto je da je čitava prošla godina praktično „izgubljena“ u tehničkim procesima revizije Akcionog plana i njegovim usklađivanjem sa prelaznim merilima dogovorenim Pregovaračkom pozicijom iz 2016.
Ipak, ocena je da je vođen konstruktivniji dijalog nego prethodnih godina, a Radna grupa NKEU uputila je više od 200 posebnih komentara na aktivnosti Akcionog plana za to poglavlje.
Jedan od zaključaka analize je da je 2019. obeležilo ugrožavanje nezavisnosti pravosuđa kršenjem dužnosti državnih organa i funkcionera da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija, ali i posredno kroz nesankcionisano ugrožavanje slobode izražavanja i udruživanja predstavnika pravosuđa, sudija i tužilaca.
„Kampanje napada počinjale su, najčešće, od novoosnovanih asocijacija koje se predstavljaju kao strukovna udruženja nosilaca pravosudnih funkcija, koje ne samo da su javno blatile kolege, nego su čak inicirale pokretanje disciplinskih i drugih postupaka. Kredibilitet sudija i tužilaca koji su targetirani kampanjom naknadno se urušavao u očima javnosti kroz provladine medije, pa čak i u Narodnoj skupštini RS kroz izjave poslanika.“
Izveštaj EK
U Izveštaju Evropske komisije o napretku, za Srbiju je uveden novi termin, „ograničeni napredak“, koji znači da država nije dostigla ni ono što se ocenjuje kao „izvestan napredak“.
EK je ocenila i da je „vidljiv politički uticaj na pravosuđe od strane predstavnika vlasti, posebno u pogledu komentarisanja tekućih istraga i sudskih postupaka, kao i kroz komentarisanje poteza i odluka sudija i tužilaca“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.