Svetski dan borbe protiv HIV-a: Kako Srbija dočekuje 1. decembar i gde građani mogu da se testiraju

Kako navode, u poslednjih 38 godina u Srbiji je registrovano 4.729 osoba inficiranih HIV-om, od kojih je 2.212 obolelo od AIDS-a, dok je 1.216 inficiranih umrlo od AIDS-a. Još 146 osoba inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom.

Slogan ovogodišnje kampanje je „Neka vode zajednice“ kojom UNAIDS naglašava poziv na akciju da se podrže zajednice osoba koje žive sa HIV-om, zajednice osoba u povećanom riziku od HIV-a ili osoba koje su pogođene HIV-om u njihovim ulogama.

Najviše novoinficiranih HIV-om od 20 do 49 godina

„Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (98 odsto svih slučajeva registrovanih tokom 2023. godine s poznatim načinom transmisije), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima, među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om (63 odsto). Među prijavljenim dijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar – novembar 2023. godine bilo je 11 puta više muškaraca u odnosu na žene“, navodi Institut Batut u saopštenju.

Najveći broj novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV- om je uzrasta od 20 do 49 godina (90 odsto u 2022. godini).

– U periodu 2005–2022. godine registrovano je 16 dece mlađe od 14 godina, kojima su HIV prenele majke koje nisu znale da su inficirane tokom trudnoće, porođaja ili u periodu dojenja, što je značajna redukcija u poređenju sa periodom 1993–2004. kada je registrovano 28 slučajeva. U 2017, 2018, 2020. i 2022. godini nije registrovan nijedan slučaj prenosa HIV infekcije sa majke na dete, dok su u 2019. godini registrovana dva slučaja, a u 2021. jedan slučaj – navodi se u saopštenju Batuta.

Naglašavaju, takođe, da je u periodu 2005–2022. godine rođeno više od četrdesetoro zdrave dece od majki sa dijagnostikovanom HIV infekcijom koje su bile na strateški prepoznatom programu prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete.

Epidemiološka situacija u Evropi

Pandemija uzrokovana HIV-om je i dalje glavni javnozdravstveni globalni izazov, koja je do kraja 2022. godine preme procenama UNAIDS-a odnela više od 40 miliona života, dok je skoro 86 miliona ljudi bilo inficirano HIV-om.

Procenjeno je da je na kraju 2022. godine 39 miliona ljudi živelo sa HIV-om. Iste godine 630.000 ljudi u svetu je umrlo od uzroka povezanih sa HIV infekcijom dok je 1,3 miliona ljudi novoinficirano HIV-om u 2022. godini, što je redukcija za 38 odsto u odnosu na 2,1 miliona u 2010. godini, ali je daleko od cilja za 2025. godinu – 335.000 novih HIV infekcija.

Među decom registrovana je redukcija novih HIV infekcija za 58 odsto u poređenju sa 2010. godinom.

– Sa sve većim pristupom efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, uključujući i prevenciju i lečenje infekcija koje se javljaju usled narušenog imunološkog sistema, HIV infekcija je postala hronično zdravstveno stanje koje omogućava ljudima koji žive sa HIV-om da vode dug i produktivan život. U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da, u svakoj zemlji do 2025. godine, 95 odsto svih inficiranih osoba bude dijagnostikovano, zatim da 95 odsto dijagnostikovanih bude na lečenju antiretrovirusnim lekovima (ART) i da 95 odsto osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi – navodi se u saopštenju.

Podaci pokazuju da je krajem 2022. godine 86 odsto bilo dijagnostikovano (5,5 miliona osoba nije znalo da je inficirano HIV-om), 76 odsto je bilo na ART, dok je 71 odsto imalo uspešnu kontrolu virusa bez rizika da zaraze druge osobe.

Kako se HIV otkriva

Stručnjaci upozoravaju da HIV infekcija može dugi niz godina da traje bez ikakvih znakova i simptoma, a jedini način da se otkrije je da se osoba koja je imala neki rizik testira.

– Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno i poverljivo, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik, odnosno rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, i da identifikuje lične mogućnosti za sprečavanje inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da odmah po dijagnostkovanju započnu lečenje HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji. Zahvaljujući terapiji HIV infekcija je hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a – naglašavaju iz Batuta.

Testiranje na HIV i virusne hepatitise B i C je besplatno i dostupno je bez lekarskog uputa svakoj zainteresovanoj osobi koja je imala neki rizik u skorijoj ili daljoj prošlosti, tokom cele godine u svakom institutu/zavodu za javno zdravlje na teritoriji Srbije, kao i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu.

I Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV/AIDS (USOP) saopštila je gde sve zainteresovani građani mogu da se informišu, savetuju i testiraju na HIV. Besplatno savetovanje i testiranje biće organizovano sutra u Pančevu od 12 do 15 časova ispred Galerije savremene umetnosti, u Beogradu od 12 do 20 časova u Ulici Miloša Pocerca 27 i od 17 do 20 časova na Akademskom platou – u blizini česme u Knez Mihailovoj ulici, i u Nišu od 16 do 21 čas u Ulici Stevana Nemanje 69.

U Kragujevcu će savetovanje i testiranje sutra biti omogućeno od 16 do 21 čas u Ulici Vojvode Putnika 58b, u Novom Sadu od 21 do 23 časa u Ulici Mite Ružića 5, a u Subotici od 19 do 22 časa u Centru pozitivne prevencije – ispod Stadiona malih sportova, preko puta železničke stanice.

Besplatno savetovanje i testiranje će u subotu biti organizovano u Subotici od 11 do 14 časova na Trgu slobode, ispred Narodnog pozorišta, a u Novom Sadu od 17 do 19 časova u Bulevaru oslobođenja 91, na prvom spratu.

 

Ko je u riziku od HIV-a

Prema podacima SZO, rizik od inficiranja HIV-om je 35 puta veći među osobama koje injektiraju droge, 30 puta je veći za žene koje se bave seksualnim radom, 28 puta je veći među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima i 14 puta je veći za transrodne osobe u odnosu na opštu populaciju. Ključne populacione grupe i njihovi seksualni partneri činili su 70 odsto svih novih HIV infekcija širom sveta u 2021. godini.

Kako treba podržati HIV osobe

• Uloge zajednica moraju biti ključne u svim planovima i programima za HIV, kao i u njihovoj formulaciji, budžetiranju, implementaciji, praćenju i evaluaciji. Ništa o nama bez nas.

• Uloge zajednica treba da budu u potpunosti i pouzdano finansirane kako bi se omogućilo potrebno povećanje usluga, i da budu adekvatno podržane i plaćene. Ne okončati AIDS skuplje je od okončanja.

• Prepreke ulogama zajednica moraju biti uklonjene. Potreban je podsticajni normativni ambijent (sredina) koji olakšava ulogu zajednica u pružanju preventivnih HIV usluga, osigurava prostor civilnom društvu i štiti ljudska prava svih, uključujući i marginalizovane zajednice, kako bi se unapredio globalni odgovor na HIV. Ukloniti štetne zakone, kreirati zakone koji osnažuju.