Hju Grant, mađarski neprijatelj broj jedan

Povod za takvu akciju vlade Viktora Orbana je nastup Granta na međunarodnoj konferenciji u Briselu, gde se raspravljalo o medijima, odnosno o svemoći nekih medijskih mogula poput Ruperta Merdoka. Grant je bio i česta meta tabloida pošto ga je policija u Los Anđelesu 1995. uhvatila sa prostitutkom.

Zvezda filmova „Noting Hil“ i „Četiri venčanja i sahrana“ učestvovao je na konferenciji u Briselu kao aktivni učesnik u razotkrivanju skandala ilegalnih prisluškivanja poznatih ličnosti koje je činio News of the World. Reč je o Merdokovom tabloidu, koji je nakon više od 100 godina izlaženja ugašen upravo zbog te afere. Grant je snimio razgovor koji je s njim vodio reporter tog lista, koji mu je detaljno ispričao kakva je bila praksa prisluškivanja.

Kao već okaljeni borac protiv monopola u medijima, Grant je u Briselu rekao da je njegova „fantazija“ da postoje pravila koja bi ograničavala medijsko tržište, ali je dodao da sumnja da će se britanska vlada pozabaviti ovim pitanjem. Upozoravajući na opasnost od prevelikog uplitanja države u medije, Grant je kao glavni negativan primer naveo Mađarsku.

Trebalo je da prođe nekoliko dana dok je vest dospela do senzitivnih čula mađarskih vlasti, koje gotovo histerično reaguju na svaku inostranu kritiku Mađarske, pogotovo u oblasti medija. Zvanična Budimpešta izložena je permanentnoj kritici EU i novinarskih udruženja od januara prošle godine kada je stupio na snagu novi zakon o medijima.

Na zaprepašćenje javnosti novi državni sekretar zadužen za popravljanje imidža Mađarske u svetu (njegov prethodnik je vodio prave verbalne ratove protiv svih, često naglašavajući u svojim međunarodnim kontaktima nepravdu Trijanonskog sporazuma iz 1920) odlučio je da detaljnim pismom obavesti neinformisanog glumca da je sa medijima u Mađarskoj baš sve u redu.

A realnost je da jednopartijski Medijski savet drži pod kontrolom sve javne medije, da je ekonomski (izostajanjem „državnih“ reklama) uništio najpopularniji muzički kanal NEO FM i sve čini da oduzme frekvenciju jedinoj opozicionoj radio stanici Klub Radiju.

Posle objavljivanja namere vlasti da uzvrate udarac glumcu, pojavili su se „nacrti“ pisma Grantu u štampi nezavisnoj od vlade (uglavnom na sajtovima). U jednom od njih navodi se po tačkama šta bi trebalo odgovoriti nestašnoj zvezdi, pored ostalog: „Nije istina da mađarska vlada vrši totalnu kontrolu nad medijima. Ovo bi se možda moglo reći za javnu televiziju, za javni radio, za nacionalnu agenciju, za štampane medije i za komercijalne radio-stanice, ali je zabranjeno.“

U međuvremenu napisano je i ono pravo pismo u kancelariji za poboljšanje imidža zemlje, ali nastao je novi problem; nisu nikako mogli pronaći adresu glumca. Opoziciona Socijalistička stranka je ponudila adresu za Kubatovljevu listu (Kubatov kao dugogodišnji sekretar vladajućeg Fidesa ima navodno listu „podobnih“ i „nepodobnih“ glasača). Napetu situaciju je rešio pomenuti novi državni sekretar, koji je u ponedeljak objavio da je Grantova adresa pronađena. Pismo u kojem se kaže da je, hvala bogu, mađarska štampa slobodna i nesmetano funkcioniše, poslato je Grantu.