Hjuman rajts voč: Napadi na novinare, neprocesuiranje ratnih zločina, nasilje prema LBGT problemi u Srbiji

U delu koji se odnosi na Srbiju, ta međunarodna organizacija navodi da je reagovanje države na proteste i kritike planiranog rudarenja litijuma, tokom jula i avgusta, ukazalo na slabosti u vladavini prava, uključujući hapšenja aktivista i klevetničke kampanje protiv nezavisnih medija koje su vodili državni mediji.

Nezavisni novinari bili su izloženi napadima i pretnjama, uključujući pretnje smrću, kao i klevetama od strane provladinih medija i visokih državnih zvaničnika, navodi se u izveštaju i dodaje da je od januara do septembra, Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo 108 incidenata usmerenih protiv novinara i medijskih kuća, od kojih su osam bili fizički napadi, dva napadi na imovinu, a 55 slučajeva odnosilo se na pretnje, zastrašivanje i uznemiravanje.

U izveštaju se podseća na pretnje i zastrašivanja kojima su u martu bili izloženi čelnici Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Dinko Gruhonjić i Ana Lalić Hegediš posle učešća na jednoj konferenciji u Hrvatskoj, kao i da je Gruhonjić bio meta viralnog dipfejk vdeo snimka što je dovelo do dve krivične prijave protiv njega i brojnih pretnji smrću.

Novinarka Lalić Hegediš primila je hiljade pretnji, uključujući pretnje smrću i seksualnim nasiljem, navodi HRW i dodaje da su i Gruhonjić i ona prijavili incidente policiji ali da u vreme pisanja izveštaja istraga još nije bila završena.

U delu izveštaja koji se odnosi na slobodu medija u Srbiji, HRW podseća i na slučejeva pretnji novinarima N1.

Takođe se navodi da je tokom 2024. zabeležen porast broja SLAPP tužbi koje se najčešće koriste protiv medija kako ne bi izveštavali o određenim temama. Do septembra, istraživački medij Krik bio je predmet 14 tužbi za klevetu, za koje tvrdi da imaju za cilj da ućutkaju njihov rad, navodi HRW.

U poglavlju o odgovornosti za ratne zločine HRW navodi da je između januara i avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo sedam novih istraga o ratnim zločinima protiv osam osumnjičenih, kao i tri istrage protiv nepoznatih počinilaca. Do avgusta, pred srpskim sudovima bilo je u toku 19 predmeta protiv 37 optuženih. Postupci su bili opterećeni značajnim kašnjenjima.

Kada su u pitanju izbeglice, tražioci Azila i migranti HRW navodi da je sistem azila i dalje nesavršen i iznosi podatak da je Srbija dodelila status izbeglice ili subsidijarnu zaštitu samo dvema osobama, a privremenu zaštitu za 880 osoba, sve iz Ukrajine.

Od januara do avgusta, Srbija je registrovala 511 tražilaca azila i dozvolila je podnošenje 156 zahteva za azil. Navodi se i da je do avgusta registrovano 38 maloletnih migranata bez pratnje kao i da ne postoje formalne procedure za procenu starosti maloletnika bez pratnje, što dovodi do rizika da starija deca budu tretirana kao odrasli i da ne dobiju posebnu zaštitu.

HRW konstatuje i da su u Srbiji tokom 2024. LGBT osobe i dalje bile izložene netrpeljivosti, pretnjama i nasilju i navodi da je od januara do septembra, organizacija Da Se Zna! zabeležila 82 incidenta motivisana mržnjom prema LGBT osobama, uključujući 28 fizičkih napada, dok je beogradska Parada ponosa održana u septembru, bez incidenata.

Deca i odrasli sa invaliditetom u Srbiji uživaju institucionalnu zaštitu, a gotovo 30 procenata dece sa invaliditetom koja žive u institucijama nisu upisana u školu, dodaje se u delu izvešataja HRW koji se odnosi na Srbiju.