Hladni rat bi mogao da postane malo hladniji

Rusija još jednom izaziva podele. Ovaj put Kremlj je gurnuo prst u oko Zapadu zbog dugotrajnih i mučnih nastojanja da Kosovu obezbedi formalnu nezavisnost. Za razliku od bučnih svađa povodom američkog raketnog štita u Evropi, ovaj sukob ne preti da proključa i da još više naruši odnose između Rusije i Zapada.
Svakom prilikom Rusija je dovodila u pitanje zapadne napore da se pomogne nezavisnost Kosova. Nakon godine pregovaranja između Srbije i Kosova, predstavnik Kremlja je odbacio izveštaj posrednika UN, koji preporučuje nadgledanu nezavisnost, sprečivši Savet bezbednosti da prihvati izveštaj i insistirao je na dodatna tri meseca pregovora između Srbije i Kosova – iako je kompromis postao nemoguć.
U Savetu bezbednosti Rusija je iznova insistirala da svaki sporazum zahteva pristanak i Srbije i Kosova i da su neophodni novi pregovori. Rusija zna da će takvi pregovori biti jalovi, ali veruje da će još jedan naizgled nevin poziv na nove razgovore poremetiti jedinstvo EU, što je izgleda glavni Putinov cilj. Dalje odlaganje bi moglo da izazove nasilje na Kosovu i da potkopa međunarodnu podršku nezavisnosti.
Putinova mržnja prema „poniznim“ odnosima sa Zapadom iz Jeljcinove ere hrani njegovo protivljenje. Ali, odlaganje Zapada da reši status Kosova dozvolilo je da protivljenje potraje. U stvari, Zapad je stalno pogrešno tumačio namere Rusije prema Kosovu. Mnogi su tvrdili da Kremlj odlaže neizbežno, ali da na kraju neće blokirati nezavisnost. Sada, u minut do dvanaest Rusija se ne odriče opstrukcione pozicije i predsednički izbori u martu verovatno će ojačati antizapadne stavove.
Šta će, dakle, uraditi Putin kad Sjedinjene Države i većina članica Evropske unije priznaju nezavisnost Kosova narednih meseci, bez blagoslova UN, kako se sada planira?
Malo je verovatno da će Kremlj pokušati još jednu vojnu intervenciju na Kosovu (pokušaj da njegove trupe slete na aerodrom u Prištini bio je fijasko), ali Rusiji na raspolaganju stoji čitav niz opcija koje izazivaju nedoumice na Zapadu.
Podrška Kremlja povećala je efikasnost srpske nacionalističke beskompromisnosti povodom Kosova. Rusija je rekla da Srbiji neće dati blanko ček, ali će verovatno podržati nastojanja srpske vlade da izoluje i destabilizuje Kosovo.
Iako se Srbija opirala podeli Kosova, Rusija će podržati srpski predlog za odvajanje severnog dela Kosova naseljenog Srbima, što bi otvorilo Pandorinu kutiju moguće podele Srbije, Bosne i Makedonije. Takav predlog mogao bi da dobije podršku u Evropi i drugde kao naizgled odgovarajući kompromis, čak ako bi još jednom destabilizovao Balkan.
Rusija će sasvim sigurno nastaviti svoje diplomatske napore da ubedi svet da su pregovori jedini put da se reši problem i da on ne može da bude rešen van UN. To će dobiti podršku mnogih članica UN, uključujući i one koje imaju izraženo nezadovoljne etničke manjine.
Rusija bi mogla da reaguje i van Balkana, najočiglednije na Kavkazu u otcepljenim regionima – posebno u Gruziji. Kosovska deklaracija o nezavisnosti izazvaće verovano sličnu deklaraciju u otcepljenom regionu Abhazije, koji bi Rusija mogla da prizna. Ako Gruzija preduzme vojne korake da to spreči, verovatno da bi Rusija reagovala silom, stvarajući situaciju koja može da se otrgne kontroli.
Iako SAD i EU ne žele da pogoršaju odnose s Rusijom, one ne mogu da ustuknu pred ruskom upornošću, u igri je bezbednost u Evropi. Ali, one moraju da nastave pokušaje da spreče konfrontaciju s Rusijom na svim frontovima.
Zapad treba jasno da stavi Srbiji do znanja da će energično reagovati na svako nastojanje da se izazove nasilje ili podela Kosova. Slanje dodatnih NATO trupa, kao dodatak planiranoj misiji EU da nadgleda nezavisnost Kosova, bio bi od pomoći.
Putinova Rusija, koja posvećuje malo pažnje vladavini zakona, opravdava svoje diplomatske napore privrženošću međunarodnom pravu, posebno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je okončala rat na Kosovu. Neophodno je pokrenuti zakasnelu diplomatsku ofanzivu da se potkopaju ruski argumenti, kao i da se svet podseti šta se dogodilo na Kosovu.
Rezolucija 1244 niti tvrdi da Kosovo mora da ostane pod suverenitetom Srbije, kako na tome insistiraju Srbija i Rusija, niti isključuje nezavisnost. U stvari, svako razumno tumačenje Rezolucije – naročito u kontekstu Balkana razdiranog sukobima u protekle dve decenije – potvrdilo bi da bi nezavisnost zadovoljila nameru Rezolucije i cilj održivog nadzora UN nad provincijom u proteklih osam godina.
U slučaju Abhazije, Zapad treba da ponovi sui generis prirodu Kosova i da ukaže na ogromne napore preduzete još od 1999. Svet mora da stavi do znanja da je ruska vojna umešanost u Abhaziji neprihvatljiva, a da istovremeno obezbedi da se gruzijska vlada uzdrži da reaguje vojno na bilo kakvu provokaciju.
Reakcija Rusije na podršku Zapada predstojećoj deklaraciji o nezavisnosti Kosova, biće test koliko smo napredovali od hladnog rata. Pažljivo upravljanim procesom nezavisnosti Kosova, Zapad bi mogao da ublaži najgore posledice ove konfrontacije. Bez obzira na to, hladni rat bi mogao da postane malo hladniji.
Autor je viši saradnik