HNV u Srbiji: Hrvati u Beogradu još nisu dobili prostor za delovanje uprkos obećanjima

„Razlog zbog kojeg HNV do sada nije imalo sednicu u Beogradu je taj što Hrvati u Beogradu nemaju prostor za rad i delovanje. Postojala su obećanja na tom planu, nerado iznosimo neuspehe na konferenciji za medije, ali smatramo da o tome treba javno progovoriti“, rekla je Vojnić novinarima u ambasadi Hrvatske u Beogradu, uoči 21. sednice Hrvatskog nacionalnog veća.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i poslanik u srpskom parlamentu Tomislav Žigmanov rekao je da bi nerešavanje tog problema moglo dodatno da oteža već nezavidne i opterećene srpsko-hrvatske odnose, ali je naveo i da predstavnici Hrvata u Srbiji ne misle da postoji namera da se spreči dodeljivanje prostora u Beogradu.

„Uvereni smo da ne postoji namera da se spreči dodeljivanje prostora Hrvatima u Beogradu, već postoji odsustvo fokusa interesa da se to pitanje ozbiljno shvati i na pimeren način reši“, kazao je Žigmanov.

On je naveo da su se predstavnici hrvatske manjine u Srbiji obraćali direktno gradonačelniku Beograda Zoranu Radojičiću i da je „u svim razgovorima bio prisutan“ i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, ali da povratne informacije postoji li spremnost za dodelu prostora nije bilo.

„Ovo je neka vrsta apela da se javnost u Srbiji zainteresuje za to. Od 40-ak hrvatskih kulturnih udruženja u Srbiji, više od 70 odsto njih nema adekvatno rešeno pitanje prostora za rad, što se kompenzuje tako što najčešće crkva daje prostore na korišćenje udruženjima“, rekao je Žigmanov.

Kako je Žigmanov ocenio, dodela adekvatnog prostora Hrvatima u Beogradu bio pozitivan gest koji bi značio da su Hrvati u Beogradu „priznata zajednica kojoj se imovina grada stavlja na raspolaganje“.

Vojnić, predsednica najvišeg predstavničkog tela Hrvata u Srbiji, kazala je da su se predstavnici hrvatskih kulturnih udruženja u Beogradu u prethodne tri godine obraćali beogradskim i vlastima Srbije i tražili prostor za delovanje.

„Bilo je konkretnih obećanja da će problem prostora biti rešen, ali ona nisu urodila plodom. HNV se uključilo u rešavanje ovog problema, poslali smo pet dopisa gradu Beogradu, dva su bila sa molbom za sastanak, dva da se nađe rešenje, ponudili smo i konkretne mogućnosti za prostor, a pre nekoliko nedelja poslali smo i dopis za hitno rešavanje“, navela je Vojnić.

Ona je dodala da u Beogradu ima 7.752 Hrvata, ocenila da to „nije zanemarljiva brojka“ i da je pitanje rešavanja prostora za njihovo delovanje „od velike važnosti“.

Vojnić je međutim rekla i da hrvatska zajednica u Srbiji beleži i pomake, i navela da je Vlada Srbije izdvojila sredstva za otkup rodne kuće bana Josipa Jelačića u Petrovaradinu, da je otvoren lektorat hrvatskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao i odeljenje medicinske škole.

„Ima pomaka i u komunikaciji i u rešavanju probema. Zastoj koji postoji u komunikaciji nije svuda isti, on je neujednačen, sa telima pokrajinske vlasti imamo izuzetnu komunikaciju, imamo pomake u rešavanju pojedinih pitanja, ali ponegde na lokalnom nivou dolazi do zastoja koji rezultira nerešavanjem problema“, kazala je.

Žigmanov je rekao da zajednica bez prostora „vrlo teško može organizovano da deluje“ i naveo da je prostor „elementarni preduslov za artikulaciju interesa pripadnika hrvatskog naroda u Beogradu“.

„Beograd je centar svih ključnih institucija u Srbiji i takav prostor bio bi u funkciji jače, intenzivnije, svestranije komunikacije s predstavnicima vlasti Beograda, ali i Srbije“, kazao je Žigmanov.