Hobi prerastao u mini-fabriku

Panta rei, Minna – sećanje i Stefanos – kruna – nazivi su vina koja se proizvode u privatnoj mini vinariji Stemina u Trsteniku. Prve dve vrste dobri poznavaoci kvalitetnih vina već su imali priliku da konzumiraju, treće tek treba da probaju. Priča o njima krenula je pre sedam godina kada je dr Ljubivoje Pantić, specijalista urologije, rešio da hobi pretvori u neizvesnost. Proizvodnja vina je u njegovoj porodici tradicija duga pet decenija, ali klasična proizvodnja u burićima, uglavnom za sopstvene potrebe, za njega nije bila dovoljan izazov pa je počeo da razmišlja o podizanju moderne vinarije za proizvodnju vrhunskih vina. Zamišljeno je moralo da prođe kroz konsultacije s već uspešnim vlasnicima malih vinarija i vrhunskim tehnologom za proizvodnju vina Vladom Nikolićem. Suština proizvodnje kvalitetnih vina je u dobroj sirovini i dobroj opremi. Na blizu hektar sopstvenog zemljišta Pantić je podigao moderan zasad od blizu četiri hiljade čokota, a najsavremeniju opremu uvezao je zahvaljujući kreditu na pet godina s jednogodišnjim grejs periodom Fonda za razvoj Srbije. Investitorska priča tu nije završena, za planirano treba mnogo više. U proizvodnju Pantić i dalje ulaže.
Vinarija Stemina smeštena je na prostoru od 120 kvadrata i kapacitet joj je 35 hiljada buteljki vina godišnje. Za proizvodnju koristi sopstveno grožđe i ono koje joj isporuče kooperanti.
– Prema mojoj preporuci trojica kooperanata su podigla vinograde i obavezao sam se da ću im otkupljivati grožđe za moju proizvodnju. Otkupna cena je 50 centi po kilogramu i svima se isplati – kaže Pantić i objašnjava da visok prinos ne daje uvek kvalitet i zasadi njegovih kooperanata treba da daju prinose od 10 tona po hektaru.
Da je proces proizvodnje kvalitetnih vina dug dokaz je da su prve količine od 30 hiljada buteljki tek prošle godine isporučene tržištu, samo domaćem. Ove će godine nešto otići na tržište zemalja u okruženju. Nedovoljno da ova proizvodnja počne investitoru da bude isplativa, jer i oprema za proizvodnju, i buteljke i plutani zapušači moraju da se uvoze.
– Nama proizvođačima kvalitetnih domaćih vina najveća konkurencija je uvoznički lobi. U našim restoranima gostima se nudi argentinsko, australijsko, kalifornijsko vino. Bitno je da je iz uvoza, a ne kakav je kvalitet i niko se ne seti da gostima ponudi naš domaći proizvod koji je sigurno mnogo kvalitetniji od uvoznog – primećuje vlasnik trsteničke vinarije Stemina.
U procesu proizvodnje kvalitetnih vina veoma važno je barikiranje i u ovoj vinariji je od početka zastupljeno. Vino se stavlja u hrastovu burad da odleži između 18 i 24 meseca i tek tada ide prema konzumentima.
– Burad su napravljena od hrasta kitnjaka i koriste se samo jednom. U mojoj vinariji ih ima 14 – objašnjava Pantić, čiji je cilj poboljšanje kvaliteta, a ne kvantitet.
Ljubivoje Pantić je potpuno ušao u priču o kvalitetnim vinima i ko ne zna koje mu je osnovno zanimanje, misli da pred sobom ima čoveka koji se celog života bavi samo proizvodnjom vina. Ime vinariji dao je po svojoj deci Mini i Stefanu, njihova imena su i u nazivu vina, a Pantić je ubeđen da će njih dvoje nastaviti porodičnu tradiciju onako kako je on zamislio i postavio. Prema njegovim rečima mogućnosti za proizvodnju su velike, ali u Srbiji ovakva proizvodnja još nema pogodno tle. Za razliku od Srbije koja ima tek dvadesetak proizvođača vrhunskih vina, u Sloveniji ih ima više od 1.100, a u Austriji čak 40 hiljada.
Sve ima svoj tok i sve se menja – piše, između ostalog, na etiketi vina Panta rei i, verovatno, samo vino rođeno u zagrljaju mirisne duše prija.