Hočak: Usled energo-genocida moguć novi talas ukrajinskih izbeglica

Prema podacima MUP-a iz novembra, od početka rata u Srbiju je došlo 23.000 Ukrajinaca, a upitan postoji li diskriminacija ukrajinskih izbeglica u Srbiji, Hočak je za Autonomiju rekao da „taj problem postoji ali je uglavnom reč o izolovanim slučajevima“.

Podsetio je i da u bivšoj Jugoslaviji Ukrajinci žive poslednjih 130 godina.

„Ovde u Vojvodini nema toliko problema jer postoji tradicija suživota i etničke tolerancije. Ali mi imamo informacije da je bilo, recimo, diskriminacije ukrajinske dece u školi ili u nekim manjim sredinama gde postoje jedna ili dve ukrajinske porodice“, naveo je Hočak.

Dodao je da u Srbiji postoji „veliki uticaj ruske propagande i nerazumevanje ukrajinskog pitanja i istorije“.

Hočak je rekao i da nije moguće predvideti kako će izgledati priliv izbeglica u narednom periodu.

„Ne znam da li možemo očekivati dodatni priliv izbeglica. To važi od trenutnog ‘energo-genocida’ koji se sprovodi u Ukrajini, problema sa grejanjem i strujom. To može izazvati novi talas izbeglica“, upozorio je on.

Zbog sveopšte atmosfere, ni Bosna i Hercegovina nije zemlja u koju dolaze Ukrajinci, iako tamo postoje ljudi i organizacije koji su „spremni da ih prime i zbrinu“ dok ne odluče gde će nastaviti život, naveo je za Autonomiju univerzitetski profesor iz Gradiške Miroslav Bobrek.

„Sa druge strane, politika Milorada Dodika je okrenuta prema Rusiji. I srpski narod ima i kulturne i istorijske veze sa Rusijom. Ta atmosfera jeste jedna bojazan za izbeglice koje bi da dodju u BiH“, napomenuo je Bobrek.

Direktor fondacije „Konrad-Adenauer-Stiftung“ za Srbiju i Crnu Goru Jakov Devčić istakao je da su ukrajinske izbeglice u Srbiji imale „pristojnu dobrodošlicu“.

„Naš cilj je da ovom konferencijom doprinesemo tome da se ukrajinska zajednica umreži na Zapadnom Balkanu, diskutujemo o mogućnostima saradnje i problemima u različitim zemljama“, naveo je Devčić.