Hoće li biti Međunarodnog beogradskog sajma knjiga?

Dobro organizovanim zemljama, kad je do povlačenja restriktivnih mera došlo, to je manje-više pošlo za rukom, dok je u zemlji Srbiji, već dugo neodgovorno, osiono vođenoj i pljačkanoj gde god je za mafiju (čitaj: buduću elitu) za to postojala šansa, sada je potpuno očigledno da se o saniranju posledica zaraze nije preterano razmišljalo.

Došli smo dotle da uglavnom rešavamo probleme u poslednjem trenutku, a da se država oglašava onda kad se ugroženi počnu javljati u većem broju, i postaju suviše glasni, pa je njihov glas nemoguće utišati da ga drugi ne čuju.

Već navikli na to, svedoci smo, kad je o kulturi reč, da su i za vreme vanrednog stanja, a naročito po njegovom ukidanju, brojni umetnici i umetnička udruženja slali alarmantne pozive za pomoć – udobno zavaljena u stolice, državna administracija u Srbiji naučila je da reaguje samo kada mora, a i onda izbegavajući potpunu odgovornost.

Ovakvo ponašanje se mora menjati, a možda su, ipak sa oprezom valja reći, stvari krenule nabolje?

Osvešćena vlast?

Ili organizovanje umetnika baš nije najbolja preporuka?

Kako god, na primeru priprema za Međunarodni beogradski sajam knjiga. čije je održavanje predviđeno od 25. oktobra do 1. novembra ove godine, može se uočiti mali pomak u dobrom smeru.

Da li će biti pomak, ili će sve ostati na frazama, uskoro će se videti.

Sa jučerašnjim danom, 19. junom, zaključeno je prijavljivanje izdavača koji žele da svoju godišnju produkciju, pandemijom dobro ugroženu, predstave posetiocima na Sajmu knjiga.

U pozivu koji je Beogradski sajam uputio izdavačima stoje iste, prošlogodišnje cene zakupa i uobičajena cena ulaznica.

Na takav čin Beogradskog sajma koji, i sam suočen sa ekonomskim poteškoćama, nije pokazao ni trunku razumevanja za izdavače, udruženja izdavača su se opravdano pobunila i predočila javnosti pismo koje su uputila Sajmu, Odboru za organizaciju Beogradskog sajma knjiga, Gradu Beogradu kao osnivaču, Ministarstvu kulture i Vladi Srbije.

Potpisali su ga Žarko Čigoja ispred samostalnih izdavača, Zoran Hamović, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i Dejan Papić, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS).

Potvrđujući da su veoma zainteresovani da se Sajam knjiga održi i da se njegova tradicija očuva i unapredi, predstavnici izdavačkih kuća u Srbiji izjavili su da, istovremeno, ne mogu da prihvate da „sav rizik i trošak održavanja Sajma knjiga podnesu izlagači“.

Podsećajući da tokom vanrednog stanja većina njihovih kuća nije radila, da su i malobrojne knjižare koje su bile delimično otvorene bile poluprazne, a onlajn prodaja minimalno porasla, udruženja predlažu Sajmu da se cena izlagačkog prostora izdavačima iz Srbije snizi za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, i da ulaz na smotru za penzionere i učenike bude besplatan.

Procenjujući da će poseta Sajmu knjiga biti smanjena zbog situacije sa pandemijom, izdavači konstatuju da je u tim uslovima apsurdno ostavljati isti cenovnik Sajma namenjen izlagačima.

U pismu se dodaje i da su se oba udruženja, kao i samostalni izdavači, na početku pandemije zajednički obratili državnim ustanovama sa predlozima pomoći izdavačkoj delatnosti i da je „većina predloga uvažena“, ali podvlači da je „neshvatljiva i činjenica da se sve važne odluke donose bez ikakvog konsultovanja ili dogovora sa izdavačima i njihovim udruženjima“.

Zato udruženja zahtevaju da u Odboru sajma budu tri člana-predstavnika samostalnih izdavača, UIKS i UPIS, jer u Odboru nema nijednog predstavnika izdavača koji bi zastupao interese struke.

O teškoćama sa kojima se srpski izdavači sreću kad je reč o Sajmu knjiga, inače samofinansirajućem, govorilo se pre desetak dana i u Vladi Srbije. Naime, povodom nedavno održane tribine Kultura protiv virusa u Dorćol placu, gde je ukazano na ogromne probleme sa kojima se suočava kultura u Srbiji, Vladi Srbije upućeno je pismo u kojem se predlažu hitne mere za oporavak kulturne scene zemlje. Premijerka Ana Brnabić pozvala je predstavnike organizacije Kreativna Srbija na razgovor.

Na tom sastanku u Vladi kojem su prisustvovali Nebojša Bradić, Zoran Hamović i Maja Vukadinović, premijerka je podvukla da duboko veruje u to da je kultura od esencijalne važnosti za ekonomiju i snagu jedne države, i da je zahvalna na konkretnim predlozima koji su upućeni sa tribine u Dorćol placu.

Istovremeno, Hamović je u ime tri udruženja izdavača uputio molbu Vladi Srbije da nađe načina da podrži Beogradski sajam, koji je bio pretvoren u kovid bolnicu. Kako saznajemo, premijerka i njeni saradnici prihvatili su apel, i obećali da će razmotriti na koji način može biti poboljšana organizaciju Sajma knjiga.

I to je onaj mali pomak koji daje nadu; uspeh njegove razrade ceniće se po rezultatima.

Prvi se već nestrpljivo čekaju: s obzirom da i dalje stoje nerešeni predlozi izdavača da prostor za izlaganje bude ove godine ili besplatan (prvobitno razmišljanje) ili umanjen za 50 odsto, a da ulaznice bude besplatne, pitanje je kako će se razrešiti ova nevolja. Sudeći po izjavi pisca Dušana Kovačevića, koji je na čelu Odbora za organizaciju Sajma knjiga, a koji je izjavio da su predlozi izdavača opravdani ali da bi u tom slučaju Sajam bankrotirao, ne bi se reklo da je rešenje na vidiku.

Uz puno razumevanje situacije u kojoj su izdavači, Kovačević je nonšalantno izjavio i da se postavljaju uslovi, a još se ne zna pouzdano da li će Sajma knjiga biti.

I dodao da je sve to još „mož’ da bidne, al’ ne mora da znači“. Kovačević nije Vanga, i ne može predvideti da l’ će Sajam da bidne, ali ova ne previše duhovita, šeretska opaska jednog akademika, što ovaj dramski pisac jeste, ne umanjuje činjenicu da se bar do 19. juna ništa po pitanju razrešavanja nije promenilo.

Ali da malo pomognemo, bacajući pogled na suseda. U Zagrebu će od 10. do 15. novembra ove godine biti održan 43. međunarodni sajam knjiga Interliber, koji se kao i Međunarodni beogradski sajam knjiga, 65. po redu, odvija u uslovima pandemije kovida 19. I prošle, i ove godine ulaz na Interliber je tradicionalno besplatan, i održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i gradonačelnika grada Zagreba Milana Bandića. Među srpskim izdavačima se čuje da će izlagački prostor na Interliberu ove godine, upravo zbog teških posledica pandemije za sve, biti – besplatan.

Prošle godine posetilaca na Interliberu bilo je više od 130.000; na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga nešto više od 180.000. Da li će ovih platnih 50.000 posetilaca i puna, prošlogodišnja cena izlagačkog prostora spasiti Beogradski sajam od bankrotstva? Da parafraziramo akademika, „Jopet mož’ da bidne…“ Al’ šta će to značiti za srpsku kulturu, ostaje da nagađamo.