Hoće li broj obolelih od korone preći 1.000 dnevno?

U Grčkoj poslednji podaci pokazuju da broj obolelih, u zavisnosti od regije, raste od 20 do 50 odsto. Baš tamo na letovanje će najveći broj građana Srbije.

– Prirodno je da posle dve godine želimo da se vratimo normalnom životu. Međutim, kod nas više nego kod drugih postoje terorije zavere. Pre dva dana čuo sam na televiziji ženu koja je rekla da korona ne postoji. U Srbiji je od korone umrlo gotovo 60.000 ljudi. Imamo oko 38.000 manje penzionera nego što bismo imali da nije bilo korone. Ali, umirali su i mladi. Svaki novi atak korone nosi rizik da dođe do produženog kovida, do oštećenja sistema organa, mozga, do memorijskih gubitaka. To je ozbiljna bolest, a mi još uvek nismo svesni svih njenih ozbiljnih posledica – kazao je dr Radovanović.

Kako je istakao epidemiolog na televiziji K1 ovog jutra, drugi aspekt problema je u tome da svaki put kada obolimo postoji rizik od oštećenja organa.

– To je mnogo ozbiljnija bolest nego što skepticima izgleda. Virus je tu i ostaće sa nama ali svešće se na nivo epidemijskog javljanja. To znači da će stalno biti sa nama ali će se javljati u talasima. Do sada smo imali šest takvih talasa, a ono što nam predstoji u julu ne bih krstio kao sedmi talas. Negde 4. ili 5. jula imaćemo sigurno četvorocifreni broj obolelih. Na to ukazuju prognoze. Biće četvorocifreni broj novootkrivenih slučajeva, ali znamo da će novozaraženih biti mnogo više. To će biti mnogo manje nego prošlog septembra kada smo imali 8.000, obolelih ali nesumnjivo dolazi do povećanja. Kako će se kretati situacija zavisi od našeg ponašanja. Krizni postoji ili ne postoji, vlada je u tehničkom mandatu. Krizni štab je u nezavidnoj situaciji jer im narod ne veruje mnogo. Nemaju ni hrabrosti ni snage da predlože energičnije mere koje bi u javnosti sigurno bile prihvaćene s otprorom.

Vakcinacija

Dr Zoran Radovanović kazao je da je u odnosu na zapadne zemlje u Srbiji obuhvat vakcinacije mnogo manji, oko 50 odsto.

– Ali, u Portugaliji je obuhvat vakcinacije preko 90 odsto ali i oni imaju dosta obolelih. Međutim, nema ih mnogo u bolnicama i na respiratorima i još uvek je relativno mali broj umrlih. Vakcinacija pravi ogromnu razliku. Preporučujem vakcinaciju jer nesumnjivo znamo da osobe koje su primile vakcinu imaju veću verovatnoću da ne obole od virusa ili da ako obole bolest bude blagog toka – kazao je epidemiolog u „Uranku“. – Virus nije jači već je problem u tome što imamo mnogo mutacija i novih podtipova virusa omikron. To se već vidi u zapadnim zemljama, a doći će i kod nas. Trenutno se podvarijante omikrona BA4 i BA5 najviše izoluju u Evropi. Do sada se kod nas malo radilo izolovanje virusa. Na otvorenom smo, jer je leto ali više putujemo. U samom avionu strujanje vazduha je takvo da gotovo da ne postoji rizik da se zarazite, ali na aerodoromima je veliki intenzitet ljudskih kontakata. U nekim zemljama se razmatra da nošenje maske u zatvorenom ponovo bude obavezno ili strogo savetovano.

Nove vakcine od jeseni

Dr Radovanović kaže da se novi sojevi lakše prenose.

– Opšte iskustvo nam govori da se među virusima koji se menjaju obično biološku prednost dobijaju sojevi koji se lakše prenose ali izazivaju i blažu kliničku sliku. Omikron je dovodio do blaže kliničke slike od originalnog vuhanskog i delta soja. U okviru njegovih pet dosad zabeleženih podvarijanti nema neke razlike. BA4 i BA5 se lakše prenose i jeste blaži, ali neke osobe i dalje mogu završiti u bolnici – kazao je epidemiolog. – Vakcine koje su sada na raspolaganju su manje efikasne jer su zasnovane na originalnom vuhanskom soju, a virus se znatno menjao. Vakcine i dalje štite ali manje. Ipak, insistiram na tome da je manja verovatnoća da ćete imati probleme sa plućima ako ste vakcinisani i obolite od kovida.

Dr Radovanović kazao je da ćemo od jeseni na raspolaganju imati drugu generaciju vakcina koje uključuju omikron soj.

– One će mnogo efikasnije i nadamo se duže da štite od bolesti. To je virus sklon čestim mutacijama, on će se i dalje menjati, ali radikalni potencijal izmena nije beskonačan. Nove varijante verovatno neće biti dramatično drugačije od omikrona i nove vakcine će bolje da štite. Moramo da se prilagođavamo virusu i mi moramo da menjamo pristup, da pravimo vakcine od aktuelnih sojeva. Lako može da se desi da evropske zemlje tokom leta ponovo počnu da traže PCR testove, potvrdu o vakcinaciji ili preležanoj bolesti, ili da na delu budu neke restrikcije, zavisno od učestalosti bolesti u svakoj zemlji.

Morbile, velike i majmunske boginje

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaza je da u Srbiji postoji 11 obaveznih vakcina.

– Male boginje su ozbiljna bolest i od njih se i umire. U Africi mnogo češće nego u Evropi, ali svako hiljadito dete koje oboli od morbila može da umre. Dobija se od malih boginja i upala mozga sa trajnim oštećenjima. Posle velikih boginja i dečje paralize, i male boginje su trebale da vakcinom budu iskorenjene. Planovi su bili da više ne postoje, ali onda se 1998. godine pojavila ta nesrećna priča o navodnoj vezi vakcine sa autizmom. Iz neznanja ili iz loše namere ljudi šire takve vesti i one su se primile. Svaka medicinska intervencija nosi određene rizike. Ljudi odu da im izvade zub, dobiju injekciju i ostanu u stolici. Mi uvek vagamo rizik u odnosu na koristi. Vakcina protiv velikih boginja češće je nego vakcina protiv morbila dovodila do ozbiljnih komplikacija ali smo zahvaljujući njoj sa 300 do 500 miliona umrlih ljudi u 20. veku došli do toga da danas tu bolest više nemamo – naglasio je dr Radovanović. – U Evropi je odavno već trebalo da morbile budu iskorenjene, ali sa njima se još borimo i obuhvat vakcinacije opada. To je isto kao kada u šumi bacite opušak pa ne znate kada će doći do požara. Pre ili kasnije mali obuhvat vakcinacije protiv malih boginja imaće svoje posledice i doći će do povećanog obolevanja. Nažalost, ni mnogi pedijatri toga nisu svesni, jer oni nikada nisu videli male boginje i to će da im se osveti. Slaće decu u bolnice, to uvek dođe na naplatu.

Dr Radovanić kazao je danas i da je potpuna besmislica povezivati koronu ili vakcine protiv korone sa majmunskim boginjama.

– Majmunske boginje su se retko pojavljivale i to samo u centralnoj i zapadnoj Africi. Ali, sve je manje ljudi koji su vakcinisani protiv velikih boginja. Ta vakcina zvanično je štitila tri godine, a u praksi deset i više godina. Ljudi koji su vakcinisani do kraja sedamdesetih godina predstavljali su barijeru, ali kako je njih sve manje, i ove bolesti je više. To što se prenela po svetu je prevashodno, u ogromnoj većini, bolest homoseksualaca koji su se zarazili zbog intenzivnih i promiskuitetnih veza. U svetu imamo oko 3.500 registrovanih slučajeva majmunskih boginja i procenjeno je da se bolest ne rasejava u široj populaciji. Insistira se na informisanosti homoseksualaca o bolesti. Bolest se teško prenosi i potreban je dugotrajan i veoma blizak kontakt sa zaraženom osobom – objasnio je epdiemiolog u „Uranku“.

O biološkom ratu

Epidemiolog je kazao danas na televiziji K1 i to da čovečanstvo ne može da u dugom nizu godina pred nama napravi virus koji ne bi ugrožavao domaće stanovništvo, a ugrozio drugu naciju.

– Znamo da su i SSSR i SAD razvijale laboratorije u kojima se radilo na takvom biološkom oružju, ali to je jako komplikovano. Najpre, takav virus bi se osvetio i onima koji su ga napravili, a drugo – ukoliko bi se ciljali određeni geni, mora se znati da smo mi svi toliko izmešani, i mnogo je identičnih gena, da je teško i gotovo nemoguće genetski ciljati određenu naciju ili populaciju. Kovid je najverovatnije došao od slepih miševa. Najverovatnije je da se čovek zarazio u pećini punoj slepih miševa dok ih je skupljao. Aerosolima se zarazio i preneo bolest dalje. Nije postojala svesna namera da se virus pusti, to je jasno. Mi ne vodimo računa o prirodnoj ravnoteži, krčimo šume, nismo svesni da drugi virusi mogu da se prenesu sa životinja na čoveka, mnogo smrtonosniji i zarazniji od korone. Pet novih mikrooorganizama otkriva se svake godine, to je 400 otkad sam se ja rodio. Svaki od njih ima potencijal da potisne ostale, počne da dominira i da se „prozli“ – kaže dr Radovanović. – Majmunske boginje veliki i stabilan virus koji se teško menja, ali korona je sklonija promenama, a posebno virus gripa koji je daleko sposobniji da se radikalno menja. Uništavanjem prirodnih resursa i korišćenjem fosilnih goriva koja menjaju klimu mi uništavamo sami sebe. Za sedam meseci potrošimo resurse koji bi trebalo da traju bar godinu. Na duge staze to ne može da traje.