Hoće li fudbaleri glasati za Olanda

Olandovim nedovoljno konkretizovanim obećanjem da će stopom od 75 odsto oporezovati sve Francuze sa godišnjim prihodom većim od milion evra, zasad su se najozbiljnije pogođenim osetili fudbaleri. Nekoliko viđenijih francuskih sportskih funkcionera na čelu sa aktuelnim ministrom sporta Davidom Dijeom zavapilo je da će ovakve najave izazvati masovnu bežaniju sportista iz Francuske i tako uništiti prvu francusku fudbalsku ligu. Više od milion evra godišnje proteklih godina je zarađivalo između 10.000 i 20.000 Francuza, a među njima između 120 i 150 fudbalera. Fans TV Info je izračunala da bi primenom ovolike poreske stope njihova poreska obaveza bila povećana za 60 odsto.

Mada su između predizbornih obećanja i njihove realizacije obično velike razlike i mada je već postavljeno pitanje ustavnosti Olandove ideje, prema dva nezavisno urađena istraživanja šest od deset Francuza je podržava. Jer, kao i u većini današnjeg sveta, pa i u Srbiji, i u Francuskoj je jeftino biti bogat. Grupa ekonomista levičara je izračunala da, uzimajući u obzir sve poreze i socijalne doprinose, oko 500.000 najbogatijih Francuza, koristeći se poreskim olakšicama, plaća porez po stopi od 35 odsto, dok je polovina Francuza skromnijih primanja oporezovana prosečnom stopom od 45 odsto.

Francuski institut za javne politike na neki način je oslobodio aktuelnog francuskog predsednika Nikolu Sarkozija optužbe da je „predsednik bogatih“. Nije, utvrdio je Institut, ili bar nije predsednik svih bogatih nego samo rentijera, kakva je recimo Lilijan Betankur. Pravi predsednik svih bogatih, prema svojoj poreskoj politici, bio je Žak Širak. Ipak, Sarkozi nije propustio da se uključi u trend i sam je ponudio umereno rešenje gorućeg, inače globalnog problema: on će, ako ostane predsednik, godišnje prihode između 250.000 i 500.000 evra oporezovati dodatnim porezom od tri odsto, a one iznad 500.000 evra dodatnim porezom od četiri odsto. Za francuske firme i pojedince odbegle u razne poreske rajeve uvešće poseban „porez na nacionalnost“.

Rigorozno ili „konfiskatorsko“ oporezivanje bogatih ne praktikuje se istina danas ni u jednoj državi razvijenog sveta, ali da je već praktikovano – jeste. Kako su u svojoj analizi podsetili u Francuskoj ovih dana mnogo citirani francuski levičarski ekonomisti Tomas Piketu i Kamij Lande, Franklin Ruzvelt je odmah po dolasku na vlast 1932. porez na najbogatije povećao sa 25 odsto na 63 odsto, a onda ga sledećih godina povećavao sve do 91 odsto, koliko je iznosio od 1941. do 1980. Posle te godine rast prihoda od rada počeo je dramatično da zaostaje za rastom prihoda od kapitala, a naročito od menadžerisanja.