Miro Cerar, pobednik na nedeljnim izborima u Sloveniji, specijalizovao se za pravnu analizu slučajeva sa političkim elementom, pa je još kao student učestvovao u analizi poznatog slučaja iz 1988. godine „vojni tužilac vs.Janša, Borštner, Tasić, Zavrl“, a poslednjih godina je baš takve analize radio za potrebe slovenačkog parlamenta.
E pa slovenačkom parlamentu će već narednih dana jedna takva analiza biti opet potrebna, ali je, iz razumljivih razloga, mora naručiti od nekoga ko se ne zove Miro Cerar. Naime, Socijalno demokratska stranka Slovenije dobila je na izborima 21 poslanički mandat, a na listi njenih poslanika biće i šef te stranke Janez Janša, koji je kratko vreme pred izbore otišao na izdržavanje dvogodišnje kazne zatvora zbog primanja mita pri kupovini vojnih vozila od finske firme Patria. Na svojoj prvoj sednici, koja će se održati 1. avgusta, slovenački parlament bi trebalo da potvrdi mandate izabranih poslanika, među njima i Janše. Može li Janša, iako u zatvoru, biti poslanik svoje stranke?
Zakon o poslanicima Republike Slovenije propisuje, kako je to i drugde uobičajeno, da poslaniku prestaje mandat ako je osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci. Koliko i Cerar poznati slovenački pravnici razišli su se u pogledu tumačenja ove odredbe i njene primene na poslanika koji je osuđen pošto je već postao poslanik i na poslanika koga je narod na to mesto izabrao iako je biračima već bilo poznato da je on u zatvoru, koji je dakle osuđen pre nego što je izabran!
Naime, slovenački pravnik Ratko Pirnat tvrdi da razlika tu postoji i da u prvom slučaju poslaniku prestaje mandat automatski, a u drugom je na slovenačkom parlamentu da odluči da li će mu mandat oduzeti ili ne. Dakle, u slučaju Janše, po Pirnatu, na slovenačkom je parlamentu da odluči da li Janša može ili ne može biti poslanik. Pri tome, kaže Pirnat, a prenosi ljubljansko Delo, parlament bi trebalo da vodi računa da li način izdržavanja kazne omogućava vršenje poslaničkog mandata.
Pravnik Janez Pogorelec, međutim, neće ni da čuje za ovakvo navodno demokratsko tumačenje zakona jer bi takvim tumačenjem bila pogažena jednakost svih pred zakonom. Po njemu, Janši ne može biti potvrđen mandat.
Ovakvi kontroverzni slučajevi zatvorskog bavljenja politikom poznati su bar u našem regionu od ranije. Da samo podsetimo na kontroverzu oko premijerskog mandata kosovskog političara Ramuša Haradinaja, koji je ostavku na tu funkciju podneo kad je protiv njega podignuta optužnica u Haškom sudu, ili hrvatskog političara Branimira Glavaša, kome je Državna izborna komisija Hrvatske 2011. godine dozvolila da bude nosilac liste svoje stranke , ali ne i njen kandidat za poslanika, pošto i u Hrvatskoj zakon propisuje da poslanik ne može biti onaj ko je osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
