Hoće li Karađorđev dud postati spomenik prirode?

Namera je da se viševekovno stablo belog duda sačuva od daljeg propadanja, jer će sada biti tačno naznačeni odgovorni za njegove održavanje, ali i propisane kazne za one koji se ogluše o status zaštićenog spomenika prirode, prenosi Podunavlje.info.

Većina Smederevaca, verovatno, misli da Dud, takav kakav je, već uživa neku vrstu zaštite kao istorijski spomenik. To je samo delimično tačno. Naime, Karađorđev dud, kao mesto gde je, moguće, zapovednik turskog garnizona u Tvrđavi, smederevski dizdar Muharem Guša 8. novembra 1805. predao Karađorđu ključeve grada, to bi, naravno, zasluživao.

Ključna reč je ona između zareza – „moguće“, jer osim usmenog predanja i legende koja je usledila, a na koju su se Smederevci, što bi današnja deca rekla, „primili“ – nema dokaza da se to, predaja ključeva, odigralo na tom mestu, ispod duda u nekadašnjem dvorištu Konstantinovića. Zbog toga, što „mož’ da bide al’ ne mora da znači“ da je predaja ključeva bila baš tu, kod Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika Karađorđev dud već decenijama ima status „prethodne zaštite“, ma šta to značilo. Bilo ne bilo, Smederevci Dud smatraju za nešto što je obeležje grada, uostalom i čitav taj kraj i trg su dobili ime po njemu – Karađorđev dud.

Dud je, u novije vreme, prvi put zaštićen rešenjem Zavoda za zaštitu prirode i naučno proučavanje prirodnih retkosti NR Srbije 14. novembra 1959. godine. Stručnim nadzorom 2016. godine, utvrđeno je da Karađorđev dud više ne ispunjava kriterijume za svrstavanje u zaštićena područja od velikog značaja druge kategorije, na kojima je bilo zasnovano prethodno proglašenje zaštite odlukom SO Smederevo od 6. aprila 1995. godine. Revizijom studije zaštite izvršeno je usaglašavanje sa izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i ponovno vrednovanje i kategorizacija Karađorđevog duda u skladu sa odredbama Pravilnika o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja. Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je 30. decembra 2016. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite Gradskoj upravi grada Smedereva, kao nadležnom organu.

Ako je čitaoca ovo zamorilo, iza gomile podataka, odvratnog adminstrativnog vokabulara, krije se činjenica da Dud nije imao maltene nikakvu formalno-pravnu ni faktičku zaštitu. Sada, ako lokalna skupština usvoji predlog, biće zaštićen kao prirodno dobro treće kategorije, što podrazumeva obaveze, nadzor i plan za realizaciju zaštite.

Predviđene su i kazne, pa će tako fizičko lice koje se ne bude pridržavalo pravila i na bilo koji način ošteti ili ugrozi opstanak Duda, završiti kod sudije za prekršaje i moraće da plati najmanje 5.000 dinara. Za pravna lica, preduzetnike i firme, kazne su do 50.000 dinara.

I, na kraju ali ne i najmanje važno, za očuvanje Duda, osim donacija i ličnih poklona i inicijativa, moraće da budu predviđena i sredstva u budžetu Grada Smedereva. Tako, verovatno, neće više moći da se ponovi situacija od pre nekoliko godina kada je pao, ili oboren, rasušeni deo stabla, a danima niko nije intervenisao, kamoli sanirao štetu.

Možda će i nečitljiva ploča, koja sada stoji ispred stabla, biti zamenjena. Strani turisti, koje toliko prizivamo, verovatno bi bili srećniji da, osim na izbledeloj ploči sa ćiriličnim natpisom, još na nekoj, barem dvojezičnoj tabli, pročitaju o čemu se tu radi…