Ispust otpadnih voda u Đetinju, Foto Nenad KovačevićOsim zagađenja vazduha, tokom grejne sezone, Užice muku muči i sa otpadnim vodama, tokom cele godine. Reka Đetinja je žrtva ekološke nebrige i nedostatka novca za zaštitu njenog toka u koji završavaju fekalna kanalizacija i druge otpadne vode i smeće.
Kako je najavljena gradnja regionalnog postrojenja za prečišćavanja otadnih voda kod Požege, Užicu se nudi šansa da reši jedan od svojih najvećih ekološkoh problema.
Građani su, tokom poslednjih nekoliko godina, nadležnima ukazivali na problem zagađenja Đetinje. I protestima su tražili od lokalne vlasti i države da zaštiti reku od fekalija koje, uzvodno od grada, iz naselja Turica, zagađuju vodotok.
Grad je, izgradnjom fekalne kanalizacije u tom naselju, započeo da rešava taj problem, ali zagađenje Đetinje je mnogo kompleksniji problem čije rešenje zahteva mnogo više volje, novca i znanja, jer se reka zagađuje i nizvodno od grada.
Užice je već imalo šansu da, 2015. godine, reši problem otpadnih voda i da zaštiti reku, ali ju je propustilo i ostalo bez 15,2 miliona evra, koliko je koštao tadašnji projekat gradnje postrojenja za prečišćavane otadnih voda u selu Gorjani, nedaleko od grada. Novac za to je bila obezbedila država, kreditom i sredstvima iz evropskih fondova.
Međutim, meštani su se protivili gradnji, a tadašnja gradska vlast je iskazala nesposobnost da sprovede svoje obaveze, pa je Evropska komisija od njega odustala, a Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje obezbedilo novac za gradnju, preusmerilo je donaciju u Vranje, za slično postrojenje.
Sada se gradu nudi nova šansa za rešavanje starog i višedecenijskog problema. Kod Požege, u širem ataru sela Prijanovići, trebalo bi da se gradi regionalno postrojenje koje bi, osim Užica, koristile i tri opštine iz Zatiborskog okruga (Požega, Arlje i Kosjerić) i jedna iz Moravičkog okruga (Ivanjica).
Projekat je, kako navode sagovornici Danasa, osmislila Republička direkcija za vode, a sprovodi se pod okriljem Ministarstva za evropske integracije i nadzorom EU. Njegova početna vrednost bila je oko 69 miliona evra, od kojih je veći deo obezbedila EU, ali taj iznos je već premašen, zbog krize i raznih poskupljenja.
Projektne aktivnosti su počele 2018. godine, izradom prethodne studije opravdanosti. Tehnička i tenderska dokumentacija trebalo bi da se završe do kraja februara 2023. godine, a postrojenje bi, kako se očekuje, trebalo da profunkcioniše za dve ili tri godine.
U aprilu ove godine, pet loklanih samouprava, koje su obuhvaćene projektom, osnovale su zajedničko preduzeće – JKP Regionalni centar za vodne usluge „Skrapež vode Požega“, sa po 20 odsto učešća u osnivačkom kapitalu.
„U planu je da se izgradi centralno postrojenje u Požegi za Užice, Požegu i Arilje, i po jedno manje u Ivanjici i Kosjeriću odakle bi se se dorada suvog mulja obavljala u centralnom postrojenju kod Požege“, kazao je za Danas Nebojša Lijeskić, v.d. direktora tog preduzeća.
Postrojenje bi, objašnjava, zahvatalo oko pet hektara u širem ataru sela Prijanovići, u blizini buduće požeške industrijske zone, a u planu je da se gradi i bedem, kojim bi se postrojenje šitilo od poplava.
„Iz postrojenja bi izlazila voda čistoće kišnice“, kazao je za Danas Lijeksić.
U toku je, navodi, izrada idejnog projekta, a do marta sledeće godine trebalo bi da se završi tenderska dokumentacija i glavni projekat za izvođenje radova.
„Rok za zavšretak radova“, naveo je, „zavisi od dogovora Delegacije EU u Srbiji i Vlade Srbije, ali očekuje se da bi postrojenje počelo da funkcioniše za dve ili tri godine“.
„U postrojenju će se, osim fekalnih i drugih otpadnih voda, prečišćavati i industrijske otpadne vode, koje sadrže i veoma štetne hemijske elemente, a koje sada završavaju u reke iz kojih poljoprivrednici koriste vodu za zalivanje useva i sve to ulazi u lanac ishrane. Ali, izgradnjom postojenja i to će se sprečiti“, kazao je Lijeskić.
Planirano je da, ističe naš sagovornik, lokalne samouprave dobiju i novac za rekonstrukciju postojeće i izgradnju nove kanalizacione mreže.
„Iznos tih sredstava se kreće od pet do dvanaest miliona evra, u zavisnosti od veličine i potreba lokalne samouprave“, kazao je za Danas Nebojša Lijeskić, v.d. direktora „Skrapež voda“.
Nada Jovičić, članica Gradskog veća Užica zadužena za zaštitu životne sredine, istče za Danas da će se otpadne vode sa 95 odsto teritorije grada prečišćavati u budućem postrojenju.
„U delu ruralnih područja koja, zbog udaljenosti i drugih tehničkh ograničenja, neće moći da se priključe na sistem u Požegi, planovima razvoja grada, predviđena je izgradnja posebnih stanica za prečišćavanje otpadnih voda“, kazala je Jovičić.
Ona je potvrdila da je projektom predviđeno i finansiranje izgradnje dela sekundarne mreže, kojom će se takve vode dopremati do postrojenja u Požegi.
„Izgradnjim postrojenja u Požegi, konačno će se rešiti problem zagađenja reke Đetinje i svih njenih pritoka jer, trenutno, sve otpadne vode završavaju u reku i zbog toga je ona u lošem stanju“, poručila je Nada Jovičić.
Prvo regionalno postrojenje u Zlatborskom okrugu
U Zlatiborskom okrugu, ističe se u projektu, nema regionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U pet lokalnih samouprava, za koje će se graditi to postrojenje, živi 158.000 stanovnika, od kojih 69.000 živi u Užicu. Oko 60 odsto stanovništva ima, navodi se, priključke na kanalizacionu mrežu, sa najvećim brojem priključaka u Užicu – oko 80 odsto. U Užicu, kosntatuje se, otpadne vode se ispuštaju bez adekvatnog tretmana prečišćavanja u lokalne vodne tokove, većinom preko više nekontrolisanih ispusta, a slična situacija je u Arilju, Požegi, Kosjeriću i Ivanjici.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
