Hoće li šteta premašiti korist?

Pre nekoliko meseci austrijska firma „Ara“ ponudila je čelnicima opštine Odžaci da naprave spalionicu komunalnog otpada i biljnih ostataka u ovom delu Zapadnobačkog okruga. U prvoj fazi spalionica bi proizvodila toplotnu, a u drugoj i električnu energiju. Reč je o značajnoj investiciji koja bi značila i zaposlenje oko 150 radnika. Spalionica bi se izgradila na utrini, površine od nekoliko desetina hektara, i nalazila bi se pored puta između Karavukova i Bogojeva.
Rukovodstvu lokalne samouprave ova ponuda se učinila zanimljivom, pa je predsednik opštine Milan Ćuk (SRS) sa saradnicima krajem prošle godine boravio u Beču, gde su im vlasnici „Are“ predočili sve prednosti ovog projekta. Austrijanci su tom prilikom uveravali delegaciju iz Odžaka da je reč o visokoj tehnologiji koja ne zagađuje okolinu, a u prilog tome izneli su i činjenicu da je i u samoj Austriji izgrađeno nekoliko sličnih spalionica otpada.
Za razliku od njih , na ovaj projekat sumnjičavo gledaju članovi Ekološkog pokreta Odžaka. Prema njihovom mišljenju spalionica nije baš tako bezopasna kao što to tvrde Austrijanci. Prema ekolozima, struja se na ovaj način može proizvoditi ako se niskokaloričnim otpadima dodaju visokokalorična goriva. Takav proces stvara dim koji se ne može neutralisati jer u sebi ima sastojaka sumpora i fosfora, koji s kišom daju sumpornu, odnosno fosfornu kiselinu koje su opasne po okolinu, ističu zagovornici borbe za čistu ekološku sredinu.
– Ovakva spalionica otpada prvo je bila ponuđena Apatincima, koji se još uvek kolebaju da li da uđu u sve to, tako da će odluku o njenoj izgradnji najverovatnije morati doneti na referendumu. Mi smatramo da ni naše rukovodstvo opštine ne bi trebalo da je prihvati – kaže dr Dušan Mirković, predsednik Ekološkog pokreta Odžaka.
Slično mišljenje kao i ekolozi imaju i gotovo svi predstavnici pozicije u Skupštini opštine, tako da sve to komplikuje situaciju oko eventualne gradnje spalionice. Reč je o odbornicima DS, DSS, PSS i SPO, koji imaju tesnu većinu u lokalnom parlamentu. Prema svemu sudeći ova radikalska ideja teško može da prođe u skupštini u kojoj su oni u manjini. Ukoliko bi se, pak, ova prepreka kojim čudom i preskočila, ostaje da o svemu tome poslednju reč kažu u Zavodu za zaštitu prirode Srbije koji može da uskrati dozvolu za gradnju, ukoliko se oceni da šteta premašuje moguću korist.
– Mi ne odustajemo od ovog projekta i zbog toga smo zakazali nove razgovore sa Austrijancima u našoj sredini, kako bismo dogovorili sve detalje ove investicije koja bi značila dobijanje posla za 150 nezaposlenih – kaže predsednik opštine Milan Ćuk.