Snage sirijskog predsednika Bašara Asada u nesumnjivom su napredovanju i nadomak su turske granice, protivnici zvaničnog Damaska uzmiču, a glavni putevi snabdevanja su im prekinuti. SAD su demantovale da su sa Moskvom postigle bilo kakav tajni sporazum o Siriji u zamenu za rešenja u Ukrajini, zvaničnici Evropske unije su oštro protestovali zbog navodnih posledica ruske asistencije Asadu, ali ključno pitanje koje se sada postavlja je da li će se Turska odlučiti na kopnenu operaciju u Siriji radi sprečavanja već sada nepovoljnog razvoja događaja po buduće tursko-kurdske odnose.
Tokom posete Ekvadoru turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je o tome direktno pitan, ali je odgovor naravno izbegao: „O takvim stvarima se ne govori. Vi radite ono što vam nalažu okolnosti. Trenutno su naše snage spremne na svaki mogući scenario razvoja događaja“, rekao je Erdogan. Govoreći juče pred članovima parlamentarne frakcije Partije pravde i razvoja turski premijer Ahmet Davutoglu je rekao da Turska ima istorijski dug prema sirijskom gradu Alepo, poprištu aktuelnih borbi, i da će taj dug vratiti: „Nekada su naša braća iz Alepa štitila naše gradove – Šanliurfa, Gaziantep, Kahramanmaras (za vreme Prvog svetskog rata), sada ćemo mi zaštititi herojski Alepo. Njegove zaštitnike podržava cela Turska“, rekao je Davutoglu.
Ruski analitičari, pa i oni ne baš skloni aktuelnoj ruskoj vlasti, ne veruju, međutim, da bi turski kopneni upad u Siriju bio razuman korak. Mada se pominje, mnogo značaja ne pridaje se činjenici što bi takva intervencija bez poziva sirijske vlade i bez rezolucije UN bila protivna međunarodnom pravu. Pa Vladimir Jevsejev, šef odeljenja za evroazijske integracije Instituta Zajednice nezavisnih država za list Vedomosti kaže: „Turska armija je sa najvišom borbenom sposobnošću u regionu, ali za masovniju intervenciju u Siriji nije spremna. Turci nemaju jaku protivvazdušnu odbranu i armija ne može sebi da obezbedi vazdušnu zaštitu koja bi parirala ruskoj, nego bi to radila artiljerija , a u zavisnosti od kalibra radi se o maksimalnom dometu od 30 do 35 kilometara. To daje mogućnost samo za lokalno napredovanje, a ulazak duboko u teritoriju Sirije za Turke bi bio previše rizičan“, rekao je Jevsejev. On tvrdi da turski vojni rukovodioci znaju da je situacija u Siriji za Tursku nepovoljna i odgovaraju Erdogana od intervencije koja bi, kaže Jevsejev, mogla da bude krst na njegovoj političkoj karijeri. Tim pre što Turskoj od velike pomoći neće biti ni Saudijska Arabija, jer je zauzeta u Jemenu, a ni SAD, kojima bi usred predsedničke kampanje najmanje trebala kopnena intervencija u Siriji.
Predstavnik Stejt departmenta Džon Kirbi juče nije hteo da stane na stranu ni Turske i Kurda, pa je na konferenciji za štampu rekao da Vašington u Siriji deluje u saradnji sa obe strane, da su i Turska i Kurdi „svako na svoj način“ korisni u borbi protiv Islamske države i da Vašington Demokratski savez Kurda ne smatra terorističkom organizacijom. Za razliku od Turske.
Mada ih ima koji ne gube iz vida ni Erdoganovu sposobnost da deluje impulsivno umesto razumno, analitičarima koji ne veruju u turski kopneni upad u Siriju za pravo svojim postupcima daje i sama Ankara. Turski zvaničnici su nastavili sa pozivima Moskvi da se održi rusko-turski susret na najvišem nivou, pa je stalni predstavnik Turske pri UN Halit Čevik uputio pismo Savetu bezbednosti u kome Moskvu optužuje da izbegava direktne kontakte sa Ankarom na najvišem nivou kako bi se zategnutost između dve zemlje, a posle turskog obaranja ruskog vojnog aviona Su-24, smirila. Savet bezbednosti se, kako citiraju ruski mediji, obaveštava o višestrukim pokušajima turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da stupi u kontakt sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, na šta Moskva „ne reaguje“.
Želja za susretom Erdogan-Putin preneta je i ruskom ambasadoru u Ankari, ali je Andrej Karlov ponovio stare ruske uslove sa pomirenje: zvanično tursko izvinjenje zbog oborenog aviona, kažnjavanje krivaca i nadoknađivanje Rusiji štete koju je pretrpela. „Dok ti uslovi ne budu ispunjeni, mogućnosti za normalizaciju odnosa Rusije s Turskom – nema“, rekao je Karlov.
Na svojoj godišnjoj decembarskoj konferenciji za štampu ruski predsednik Putin je nedelikatno ispričao kako je Ankara od njega, za vreme održavanja Samita 8, tražila pomoć u jednoj delikatnoj stvari i da je on tu pomoć obećao iako bi bila suprotna međunarodnom pravu. Niko nije ni sumnjao da se radilo o pomoći u kurdskom pitanju. Ali to je bilo pre nego što su ruske vazdušne snage oborile ruski vojni avion optužujući ga da je povredio turski vazdušni prostor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.