Hoćemo autonomnu pokrajinu Južna Srbija

Neobični demonstrant tražio je da mu grad isplati nešto više od dva miliona dinara iz gradskog budžeta za sanaciju poplava u njegovoj opštini. Novac mu je potreban, objasnio je, za isplatu preduzeća Južna Morava, koje je angažovao na rekonstrukciji seoskog mosta na Kutinskoj reci, ozbiljno oštećenog u bujici krajem aprila. Za takvu nakanu prethodno je dobio saglasnost gradskih otaca, doduše samo usmenu. A i sporni mostić „nije srušen, već samo prokopan sa strane, da voda može da ide“. Ma to, čak, nije ni most, već cevasti propust, objasnio je.

Površniji kibiceri protesta nisu mogli da zaključe ništa drugo do da predsednik jedne gradske opštine ne može da popravi ni najobičniji seoski most, ma – cevasti propust, bez zvaničnog aminovanja svog grada, kao „više instance“. Biće, ipak, da stvar nije tako jednostavna. Mnogo je gora. Predsednik jedne gradske opštine, zapravo, ne sme da popravi nešto što gotovo da i nije most – više urušeni cevasti propust, a da ne prođe procedure pred resornim gradskim upravama i direkcijama, ali i pred republičkom instancom – Srbijavodama, čije uslove mora da ispuni. Takođe, ni veliki grad nije tako moćan kako se „malom“ predsedniku čini. Naprotiv, kažu gradski „moćnici“, fale mu ovlašćenja, nadležnosti, novac i imovina. I nimalo moćno zaključuju: „nasušna“ decentralizacija Srbije još je veoma daleko, i od malih gradskih opština i od velikih gradova.

Tesna kapa

Predsednik opštine Niška Banja Vidanović (DSS), nezadovoljan tretmanom svoje opštine i „blokadom njenog razvoja“ od strane grada, još je početkom prošle godine najavljivao „otcepljenje“opštine od Niša. Najavio je mogućnost raspisivanja referenduma na kojem će se „Banjci“ izjasniti da li žele da opština bude samostalna ili ostane u okviru grada. – Akva park „Ada Ženeva“, sportsko-rekreativni kompleksi „Lozni kalem“ i „Vrtop“, Etnoselo, Centar za zimske sportove na Bojaninim vodama samo su neki od projekata koji godinama uzaludno čekaju na izgradnju – upozorio je. On lično bi „za šest meseci doveo investitore koji bi iskoristili ovakve prirodne potencijale“, ali su mu ruke vezane, jer je pod gradskom „kapom“. Grad „odlučuje o svemu, od komunalnog uređenja do kapitalne izgradnje“, a ovlašćenja gradskih opština „svedena su na brigu o seoskim vodovodima i atarskim putevima“. Sve gradske opštine budžetski su zavisne od sredstava koja im grad prebacuje, ukazao je.

Gradske vlasti su tada isticale da ni samostalnost ne bi donela boljitak Niškoj Banji. Tačno je da je ona zapostavljena, ali je u sličnoj poziciji i grad Niš. Svi su u istom, centralizovanom „loncu“. Svi su pod državnom „kapom“, koja im je tesna. – Potreban nam je zajednički nastup prema Republici, sa zahtevom za sistemsku decentralizaciju – poručivali su. Gradonačelnik Niša Miloš Simonović (DS) i danas ima slično mišljenje.

– Tačno je da bi gradskim opštinama trebalo dati veća ovlašćenja, ali je za to potrebna izmena zakonske regulative. Za sada, Zakon o lokalnoj samoupravi gradovima daje pravo da formiraju gradske opštine i određuju opštinske nadležnosti, a pri tom im ne dozvoljava da na te opštine prenesu mnoga ovlašćenja, posebno ne „poverene poslove“. I gradovima bi koristilo da se, recimo, dozvole za gradnju objekata ili dečiji dodaci daju u opštinama, ali to ne smeju da im prenesu. Niš je, na primer, ove godine prebacio u nadležnost opština kompletnu komunalnu inspekciju, ali zato što ona ne spada u ovlašćenja čije prenošenje nije dozvoljeno – kaže Simonović za Danas.

On ocenjuje da su Srbiji potrebne zakonske izmene koje bi dale veće nadležnosti gradovima, posebno onima koji „imaju kapacitete za ostvarenje životnih potreba građana“. Veće nadležnosti neophodne su i samostalnim opštinama, ali i onim gradskim, koje sada nemaju status jedinice lokalne samouprave već pripadaju gradovima. Srbiji su potrebni i zakoni koji bi bolje regulisali status gradova, opština i gradskih opština, smatra. Tada se ne bi događale nelogičnosti, poput one da se „i najveći gradovi razlikuju od najmanjih opština samo po tome što mogu da imaju komunalnu policiju“.

Prvi u Srbiji

– U Srbiji se mnogo govori o decentralizaciji, ta reč se i previše koristi, ali se malo konkretno radi na tome. „Dovođenje“ investitora u neke gradove ili najave izmeštanja pojedinih državnih institucija iz Beograda još uvek su samo „fragmenti“, koji služe u dnevno političke svrhe. Ne postoji jasno definisana strategija decentralizacije zemlje. Nije donet ni Zakon o javnoj svojini kojim će država vratiti lokalnim samoupravama njihovu imovinu, oduzetu još tokom devedesetih. Uveravaju nas da će se to dogoditi do kraja ove godine. Sve u svemu, Srbija je još uvek veoma centralizovana zemlja, sa pogrešnim sistemskim pristupom razvoju, zbog čega su neki njeni krajevi znatno siromašniji od centra, a pojedini delovi se prazne – kaže on.

Utisak je da i „velika većina“ pripadnika vlasti, opozicije i građanstva misli slično. Valjda je, zato, i bilo logično da grad Niš prvi u Srbiji zvanično inicira formiranje Gradske zajednice opština, što, inače, dozvoljava manjkavi, ali postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi. Prema ovoj, nedavno istaknutoj inicijativi, Gradsku zajednicu činiće grad Niš i još 11 opština Nišavskog okruga. Među opštinama su niške gradske opštine Niška Banja, Medijana, Pantelej, Palilula i Crveni krst, kao i samostalne opštine Merošina, Doljevac, Gadžin Han, Aleksinac, Svrljig i Ražanj. Za pet niških gradskih opština biće pokrenut postupak dobijanja statusa jedinica lokalne samouprave. Ovakva gradska zajednica trebalo bi da bude početak vođenja „stvarne politike decentralizacije i ravnomernog regionalnog razvoja“.

– To je, u stvari, predregionalizacija, jer je Srbija još daleko od prave regionalizacije. Gradska zajednica je nivo organizacije vlasti koji će se nalaziti između grada i budućih pravih regiona, pošto ovi statistički to nisu. Ona će imati savet, odlučivaće se konsenzusom, a neće imati budžet, jer će grad Niš obavljati administrativne poslove. Rešavaćemo zajedničke potrebe, recimo u oblasti sistemskog upravljanja otpadom, vodosnabdevanja, izgradnje putne mreže, javnog prevoza, zdravstva… Istovremeno, zajednički ćemo nastupati prema Republici, ali i prema pretpristupnim fondovima Evropske unije – objašnjava gradonačelnik Simonović.

Niš je već umeo da signalizira kako vidi „pravu regionalizaciju“. Vladajuća većina (DS, SPS i G17 plus) u Skupštini grada usvojila je pre nešto više od godinu dana zvaničnu odluku da će pozvati gradove i opštine Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog, Pčinjskog i Nišavskog okruga da zajednički zatraže „redefinisanje Ustava Srbije“ i „formiranje regiona ili autonomije“ ukoliko Vlada, u roku od šest meseci, na konkretnim primerima ne dokaže da je „promenila neadekvatnu politiku prema jugoistoku Srbije“. Odluka je doneta na inicijativu opozicionog Pokreta Niška regija. U njoj se navodi da će se odnos Vlade ocenjivati u zavisnosti od toga da li će početi da rešava dugogodišnje zahteve, kakvi su izmeštanje međunarodne železničke pruge iz centra Niša, prenos „viška“ imovine sa Vojske na grad, nesmetano funkcionisanje aerodroma Konstantin Veliki… „Formiranje regiona ili autonomije“ do sada nije zatraženo jer je, po oceni niške vlasti, Vlada počela da „brine“ o ovim problemima.

Strah od centrale

– Jeste, nešto je počelo da se „pomera“, ali još uvek na nivou izjava i protokola. Jedino pravo rešenje za naše probleme je izmena ustavno pravnog statusa jugoistične Srbije, odnosno formiranje autonomne pokrajine Južna Srbija, sa istim pravima koje ima Vojvodina. Ovaj deo Srbije je najnerazvijeniji, a najviše novca ostaje u Beogradu, a procenat iz državnog budžeta odlazi Vojvodini. Danas nikome ne pada na pamet da, recimo, deo PDV-a naplaćenog na teritoriji gradova i ostane na lokalu, a još u Titovo vreme sve lokalne samouprave imale su svoje izvorne prihode. Zato ćemo na sednici Skupštine grada u septembru opet inicirati raspisivanje referenduma na kojem će se građani juga Srbije izjasniti da li su za formiranje pokrajine, nakon čega bi trebalo da usledi ustavno redefinisanje statusa ovog dela Srbije – kaže za Danas funkcioner i odbornik Pokreta Niška regija Stanimir Đurić, inače advokat.

Đurić, ipak, procenjuje da ovakva inicijativa neće dobiti većinsku podršku niške skupštine. Ne veruje da će pripadnici vladajućih, pa i opozicionih stranaka glasati za nju uprkos tome što „smatraju da je opravdana, ali u privatnim razgovorima“. – Niški političari se plaše „centrala“ svojih stranaka – ocenjuje. Takođe smatra da će do stvaranja regiona ili pokrajine Južna Srbija „sigurno doći“. U politici se ništa ne dešava preko noći, ali je ovakav razvoj događaja neminovan, pored ostalog i zbog toga što u Nišu, kao i na jugu Srbije ozbiljno jača svest o tome, zaključuje.

Takvo „raspoloženje“ objašnjava činjenicom da je jug Srbije u odnosu na Beograd i Vojvodinu „skrajnut“ i u ekonomskom, i u političkom, i u pravnom, i u „svakom drugom smislu“. Niš je ubedljivo najsiromašniji od „četiri velika grada“ u Srbiji, a dve niške gradske opštine, Pantelej i Palilula, ulaze u deset najsiromašnijih opština u državi. Stopa nezaposlenosti u Nišu, koja prelazi 30 odsto, dvostruko je veća od prosečne nezaposlenosti u zemlji. Situacija na jugu Srbije još je teža. Prema Zavodu za statistiku, svih deset najsiromašnijih opština u Srbiji, od ukupno 167, nalazi se u ovom delu zemlje. Po podacima iz vladine Strategije za smanjenje siromaštva, u jugoistočnoj Srbiji siromašno je čak 23,5 odsto stanovništva, dok ih je u Vojvodini 7,9 odsto, a u Beogradu 4,2 odsto.

A sve to nije samo problem Niša i juga zemlje, već težak zadatak za državu. Ni razvijene zemlje u Evropi još ga nisu sasvim rešile, mada vode računa o sistemskoj decentralizaciji, ravnomernom regionalnom razvoju i politici podsticaja „najslabijih“. Preko ovakvog, evropskog „mosta“ moraće zajedno i Niš i Jug i Srbija. Još samo da Vlada i predsednik, sve sa Mrkom, počnu da ga grade, a da ne liči na cevni propust, to je, izgleda, ozbiljan maler.

Ko je gazda od dućana

Priroda decentralizacije je prenošenje funkcija države iz centra na provinciju (koja je administrativni pojam i ne podrazumeva inferiornost). Regija nije transmisija volje centra, već se konstitutivna ovlašćenja dele između države i regije. To automatski znači da na podučju jedne države može da postoji više metropola, kao centara tih regija. Sidnej, Njujork, Lion, Sevilja, Napulj nisu prestonice, ali jesu metropole. Uostalom, još od renesanse, Zapadna Evropa je imala slobodne gradove, koji su u poznom srednjem veku bili u stanju da potpuno samostalno obezbede svoj ekonomski opstanak. Upravo u takvim gradovima začeta je građanska politička kultura, koja je danas u osnovi ideje o regionalizaciji – kaže Đokica Jovanović, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koji živi u Nišu.

– Nasuprot ovome, procesi u Istočnoj Evropi, te tako i kod nas, bili su drugačije usmereni. Ovde se ideja slobode definiše i ostvaruje kroz suprotstavljanje imperijama koje nas osvajaju da bi nama vladale. Ideja nacionalne slobode uvek je bila koncentrisana oko ideje snažne unitarne države, kao jedinog garanta takve slobode. „Cepanje“ unitarne države na autonomne gradove ili regije je „opasno“ sa stanovišta njenih odbrambenih moći. Sa druge strane, Balkan, suštinski, nije imao i nema evropsku kulturu, pa čak ni iskustvo renesanse. Ali, i te kako ima nešto od samorodne orijentalno-pravoslavne, zatvorene i inertne kulture. Zato se i dešava da čak i danas politički autoriteti govore o decentralizaciji države sa izvesnim strahom od njenog cepanja i rastakanja. Nema svesti da je upravo težnja ka moćnoj centralizovanoj državi dovela do njenog slabljenja, pa i raspada ( i velike i male) Jugoslavije ili bega Kosova od Srbije.

– Sve to uticalo je da Srbija i danas ima samo jednu metropolu, Beograd, u kojoj su koncentrisani vlast i novac i koja ima privilegiju da „isijava novo“ u društvu i kulturi. Provinciji je dodeljena uloga da oponaša date modele, da im se divi i – da ih ne razume. Osnovni problem i jeste u strahu palanke da preuzme odgovornost za samu sebe, a ne u centralizaciji moći u prestonici. Suština palanačkog duha, zapravo, i jeste u delegiranju odgovornosti takvom centru, od kojeg se očekuje da ima starateljski, paternalistički i patrijarhalni odnos prema palanci. Prestonica, pak, sa svoje strane, štedro prihvata takvu ulogu „gazde od dućana“. Time i ona i naša provincija, zajedno, pokazuju da su palanke. Zapravo, cela Srbija, dakle sve njene varoši i beogradska varoš, jeste, tek, jedna provincijalizovana oblast. Prvi i osnovni uslov njene modernizacije jeste da se i njene palanke i njena prestonica – raspalanče.

– Podsetimo se, uostalom: Tolstoj je najradije pisao u svojoj Jasnoj Poljani, Oksfordski univerzitet nije u Londonu, hrišćanstvo nije nastalo u Rimu, niti su judaizam i islam nastali u prestonim gradovima. Džez i bluz su nastali u močvarnom slivu Misisipija… A kakva bi bila životna sudbina Milutina Milankovića da nije otišao iz rodnog Dalja? Ili Mihajla Pupina da je ostao u Idvoru? Šta bi se dogodilo sa Nikolom Teslom da je život proveo u rodnom Smiljanu? Da li bi ga ovdašnji palanački duh proglasio za „seosku ludu“? pita sagovornik Danasa.