Hočevar: Mnogo se molimo za našu zemlju

Svi mi verujući imamo zadatak da unapređujemo povezivanje, jer vera je po svojoj prirodi najjači elemenat povezivanja i najsnažnije podržava poverenje među ljudima” – kaže u razgovoru za Danas beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.

Povodom predstojećih uskršnjih praznika, naš sagovornik poziva građane Srbije na mir, ljubav i toleranciju, svestan problema sa kojima se susreću svi u regionu, posebno mladi koji su skloni odlasku iz zemlje, u potrazi za svetlijom budućnošću.

* U kakvoj atmosferi Rimokatolička crkva i njeni vernici ove godine dočekuju i obeležavaju Uskrs?

Pre svega, svi mi – biskupi, sveštenici, redovnici/monasi i vernici laici – osećamo da smo Crkva. I kao takvi, svesni smo gde živimo, u kakvom vremenu i koji je cilj našeg života. Svesni smo da samo putem pashalne misterije možemo da postanemo ono za šta nas je Bog poslao u ovaj svet. To je konstanta našeg načina života iz vere, pa i konstanta u praznovanju. Ali mi redovno otkrivamo i znakove vremena i podsticaje Duha – inače bismo bili izdajnici Božje ljubavi. Tako unutar Crkve na poseban način promišljamo o porodici, koja je po rečima pape Franje „radost ljubavi“. Istražujemo u kakvim okolnostima žive porodice i kako im pomoći da budu ono „što jesu“ (Sv. Jovan Pavle II) po prirodnoj antropologiji, po činjenici Božjeg stvaranja, dakle, po Božjem promislu.

Rimokatolička crkva se, inače, priprema za Sinod o mladima. Mladi bi snagom vere trebalo da „pokrenu“ ovaj svet u pozitivnom pravcu. U tom smislu dajemo svoj doprinos slavlju 60-godišnjice Evropske unije. Sveta stolica je tom prilikom 24. marta ove godine, prvi put priredila veličanstveni prijem za šefove 27 država Evropske unije. U Rimu se za oktobar ove godine priprema poseban kongres za sve predstavnike Crkve: biskupe, sveštenike, laike – mlade, one iskusnije, političare. Pozivaju se i predstavnici svih hrišćanskih denominacija i verskih zajednica.

* Da li se broj vernika povećava iz godine u godinu? Koliko je uopšte poverenje naroda u Crkvu?

– Svima jasno da je ovaj istorijski trenutak vrlo kritičan: mladi se već godinama intenzivno iseljavaju. Mi katolici uglavnom pripadamo onim nacionalnim manjinama čiji su narodi – države već članice Evropske unije, pa mnogi i zbog toga odlaze. Dalje, svi iz iskustva znamo da su manjine više podložne asimilaciji. Iz svega toga jasno je da broj vernika ne može da raste. Ta činjenica svakako bolna je za našu Crkvu. Mislim da je u interesu svih nas, ako želimo da razvijamo brigu za opšte dobro, da odgovorimo na ovaj dramatičan izazov. Svi imamo odgovornost za to pred Bogom i istorijom. Upravo zbog toga nastojimo da među svima nama bude duboka povezanost.

* Niste se izjašnjavali u vezi sa predsedničkim izborima. Mislite li da nije posao Crkve da se politički izjašnjava i opredeljuje?

– Obično Biskupska konferencija daje izjave povodom bilo kojih izbora. Vi znate da je naša Biskupska konferencija međunarodna (obuhvata Srbiju s Kosovom, Crnu Goru i Makedoniju), pa nije, dakle, moguće da kao takva reaguje samo za jednu državu. Ali to ne znači da bilo koji izbori nisu vrlo važni. Naprotiv! Više puta izjavio sam da se mi u našim crkvenim zajednicama mnogo molimo za našu zemlju, a naša nadbiskupija prva je započela s tradicijom da se na državni praznik slave svete tajne za državu Srbiju. Ali to nije imalo odjeka u medijima – sve do ove godine. Nadalje, Crkva preporučuje da se svi ljudi svestrano obaveste o značaju izbora i da svi imaju jednake mogućnosti za svestrano promišljanje, predstavljanje kandidata i integralno upoznavanje njihovih programa, kojih onaj ko je izabran posle izbora mora da se pridržava.

* Kakav je položaj katoličkog stanovništva u Srbiji? Sa kojim se problemima susreće?

– Neke probleme već sam izneo. Stvarnost da smo manjina na nacionalnom i konfesionalnom nivou donosi sa sobom različite posledice. Tu je, na primer, i samo pitanje jezika. Ali mi se toga stvarno ne bojimo. Pogledajte, samo mi biskupi, a ima nas devetorica, govorimo šest različitih jezika. Ipak se redovno sastajemo, sarađujemo i planiramo. Nemamo neke vrlo važne institucije, školu, fakultet i slično, ali pronalazimo puteve rešavanja pitanja. Na poseban način povezuje nas ljubav prema hrišćanstvu i karitativnom radu. Vrlo nam je drago što nam je sveti otac papa Franja na ovogodišnjoj zvaničnoj poseti Svetoj stolici iskazao toliku pažnju, ljubav i ukazao na perspektive. Inače smo često govorili o našim osobenim uslovima. Odjek je svima poznat.

* U kojoj meri nerešeni problemi još iz Drugog svetskog rata (Stepinac, NDH, Jasenovac), utiču na odnos između SPC-a i Katoličke crkve? Kako ih prevazići?

– Pogledajte i pokušajte da i na tom području razumete specifičnost organizacije Katoličke crkve. Mi nismo organizovani u autokefalne Crkve. Uvek smo svesni univerzalnosti Crkve na čelu s rimskim biskupom. Zatim se praktično iz pastoralnih razloga organizujemo u biskupske konferencije – uglavnom unutar jedne države. Kod nas je – zbog naše manjinske stvarnosti – drugačije, pa pripadamo Međunarodnoj biskupskoj konferenciji Svetih Ćirila i Metodija. Dakle, naša Biskupska konferencija nema nikakvih organizacionih dodirnih odnosa s Hrvatskom biskupskom konferencijom. A vi nabrajate sva ta pitanja koja se odnose na područje Biskupske konferencije Hrvatske. Razumljivo, jer tamo su i vernici Srpske pravoslavne crkve, koji pripadaju patrijaršijskoj zajednici.

Svaka država treba da uvažava kanonsku strukturu pojedinačne crkve. Pa tako i Srbija. Naši vernici koji žive svesno i odgovorno u Srbiji ne mogu da razumeju zašto nas uvek povezuju s problemima iz drugih država. Isto tako je zanimljivo da nabrajate problematične tačke samo druge strane. Može li neko reći – u svetlu Jevanđelja – da je sâm bez ikakvog greha? Sve teškoće prevazilazimo molitvom, mirom, nadom i svedočenjem.

* Poruka građanima povodom Uskrsa

– Hvala vam što ste me zamolili da svim građanima Srbije uputim poruku za Uskrs. Vrlo rado! Tu živim, tu sam se ukorenio, za sve stanovnike Srbije neprestano molim i svakog dana ih blagosiljam. Iako je naša nadbiskupija vrlo siromašna, a restitucija nikako da krene dalje, mi ipak preko dobrotvorne organizacije „Karitas“ činimo, uz međunarodnu pomoć, onoliko dobra koliko možemo. Zato za praznik Uskrsa svima upućujem poruku mira, sinergije i nade. S uskrslim Gospodom moguće je prevazići sve teškoće, živeti zajedno u poštovanju i ljubavi i tako izgrađivati novu civilizaciju ljubavi. Uskrs je mladost Crkve, pa dakle i mladost društva. To nas nadahnjuje da, upravo onako kako će biti ove godine, zajedno slavimo Tajnu Uskrsa. Neka zato svima bude blagosloveno i srećno to slavlje. Mir Božji bio s svima: Hristos vaskrese – vaistinu vaskrese! Dakle – radošću možemo da ispunimo našu zemlju…

Evropa ne može da opstane bez duhovne snage

– Evropa je otkrila, uprkos tome što to spolja ne pokazuje, da bez duhovne snage ne može da opstane u svom izvornom identitetu. Svi mi verujući imamo zadatak da unapređujemo povezivanje, jer vera je po svojoj prirodi najjači elemenat povezivanja i najsnažnije podržava poverenje među ljudima.

Dobro države – prioritet

Ono što socijalno učenje Crkve posebno naglašava jeste briga svih za opšte dobro države. Dobro države, državotvornost, mora da ima prioritet, pa tek onda dolazi na red korist političkih partija.