Baveći se novinarstvom gotovo tri decenije i aktivizmom u nevladinom sektoru petnaestak godina, ne mogu da ne primetim da ima pomaka u oblasti prava žena i rodne ravnopravnosti makar, što se tiče kvantitativne zastupljenosti, kaže za Danas Snežana Manić, članica Udruženja žena „Lav“ u Pirotu.
– Šta to tačno znači? Početkom osamdesetih godina, kada sam započela novinarsku karijeru, u vreme jednopartijskog sistema, broj žena koje su bile na rukovodećim mestima u privredi i vanprivredi i organima lokalne samouprave bio je znatno manji nego danas. Sa druge strane, njihov glas i autoritet koje su imale u zajednici imao je mnogo veću težinu. Bez obzira na to što smo tada govorili o jednoumlju i nemogućnosti delovanja prema sopstvenom nahođenju, beležili smo stavove i delovanja pojedinih žena na važnim funkcijama, koji su se kosili sa politikom vladajuće partije, ističe Manićeva.
Ona takođe pamti da su na direktorskim mestima, primera radi, u ustanovama kulture, bile žene koje nisu politički opredeljene. Civilni sektor je tada bio u začetku pa je možda i to bio razlog što se o rodnoj ravnopravnosti odnosno, neravnopravnosti žena nije govorilo ili bar ne na način kako to sada činimo, kaže za Danas Snežana Manić. Ona dodaje da sa sa demokratskim promenama dolazi do većeg angažmana žena u svim oblastima javnog života.
– Bile su glasnije, vidljivije u zajednici i u početku se činilo da će to neminovno dovesti do poboljšanja položaja žena na ovim prostorima. Međutim, euforija je kratko trajala i brzo se pokazalo da su žene na rukovodećim mestima i u parlamentu samo dekor, da ne odlučuju ni o čemu već su jednostavno „vojnici“ partije kojoj pripadaju. Bilo je to i vreme ekspanzije nevladinog sektora, prvenstveno organizacija koje se bave ljudskim pravima. Strani donatori su bili zainteresovani za jačanje civilnog sektora, podržavali su projekte i ideje odnosno, borbu za bolji položaj žena, ali sve se to završavalo na kampanjama, podeli promo materijala i javnim nastupima gde se otvorenije govorilo o tome, kaže naša sagovornica.
Pričalo se tada, ali i danas, govori ona, o patrijarhatu, neravnopravnosti žena, tradicionalnim normama koje i dalje važe na ovim prostorima. Konačno, sve se završavalo samo na rečima. Sada, u višepartijskom sistemu, na položajima i u parlamentu imamo više žena, ali su one uglavnom članice vladajuće stranke.
– Tačno je da, prvi put u novijoj istoriji, na čelu lokalnog parlamenta u Pirotu i Pirotskog okruga imamo žene ali, videćemo kako će to biti u praksi kad govorimo o položaju žena, kaže Manićeva.
Prema njenim rečima, ove godine su prvi put predstavnice Komisije za rodnu ravnopravnost, načelnica Okruga, predstavnice Tima za inkluziju Roma i Romkinja, Centra za socijalni rad, javnih preduzeća i institucija na prigodan način obeležile 18. maj, Nacionalni dan sećanja na žene žrtve porodičnog nasilja.
– Na prvi pogled, reklo bi se ima nade. Ali, kao neko ko se godinama kao deo nevladinog sektora bavi samohranim majkama koje su uglavnom žrtve porodičnog nasilja, znam da je njihova borba za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava hod po mukama. Ovde bih još dodala i seoske žene koje, čast izuzecima, još žive i rade zarobljene u tradicionalnim okvirima, govori Manić.
Kvantitativno veća zastupljenost žena u javnom životu nije jednako kvalitativno boljem položaju žena na ovim prostorima barem, iz ugla predstavnika civilnog sektora i novinara u penziji, kaže Manićeva, dodajući da je Udruženje žena “Lav“ u protekle tri godine realizovalo nekoliko projekata koji su se bavili položajem žena u Pirotu sa posebnim akcentom na samohrane majke.
Ženska odbornička mreža
Nedavno je, zahvaljujući tome što je na čelu lokalnog parlamenta žena, formirana Ženska odbornička mreža. Naša sagovornica veruje da će ova mreža opravdati svoje postojanje i doprineti još boljem radu parlamenta i generalno položaju žena.
Osnovana grupa Samohrane majke Pirota
Pre dva i po meseca, kao rezultat projekta „SAMOhrane majke do SAMOzastupanja“ osnovana je neformalna grupa „Samohrane majke Pirota“ koju čini desetak žena iz jednoroditeljskih porodica.
– Naš i njihov zajednički cilj je da ova grupa ojača i osamostali se i da u dogledno vreme preraste u udruženje. Jedino tako će moći da se bore za poboljšanje kvaliteta života ne samo njihovog već i dece o kojoj brinu – kaže Manićeva.
Ovaj tekst je deo projekta “Žene u politici i životu Pirota, nekad i sad” koji je sufinansiran sredstvima Grada Pirota i nužno ne izražava stavove lokalne samouprave
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
