Holandija traži od EU ukidanje bezviznog režima za Srbiju ako ne uvede sankcije Rusiji

Kako prenosi European Western Balkans, predlog je imao podršku i vladajuće koalicije i opozicionih poslanika, a podnela su ga dva poslanika iz dve najveće partije vladajuće koalicije, Jeoren van Vajnharden iz Narodne stranke za slobodu i demokratiju (VVD) i Šord Šordsma iz stranke Demokrate 66. Predlog je podržao i predstavnik opozicione Socijalističke partije (SP), Džasper van Dajk. Upravo je poslanik van Vajnharden podelio na Tviteru da je njegov predlog dobio podršku predstavničkog doma holandskog parlamenta.

“Donji dom podržava naš predlog za stroži pristup Srbiji ako predsednik Vučić ne podrži sankcije Rusiji. Prekid procesa pridruživanja Srbije EU mogao bi da postane opcija. Nećemo oklevati da ga koristimo,” poručio je Van Vajnharden.

Zanimljivo je da je baš predsednik Srbije Aleksandar Vučić na samitu EU – Zapadni Balkan u Tirani imao razgovore sa holandskim premijerom Markom Ruteom.

Vučić je na Instagramu „buducnostsrbijeav“ naveo posle sastanka da je Ruteu rekao da je za Srbiju od ključnog interesa stabilizacija prilika u regionu i zahvalio mu se na podršci evropskom putu Srbije, ali i istakao „našu posvećenost društvenim i ekonomskim reformama“.

„Naglasio sam da je za Srbiju od ključnog interesa stabilizacija prilika u regionu, kao i da sam uveren da će Holandija biti snažan partner u našim nastojanjima da se sva regionalna otvorena pitanja rešavaju putem dijaloga“, naveo je Vučić.

Srbija i Albanija su pre tačno godinu dana svrstane među 10 najproblematičnijih zemalja kada je u pitanju poštovanje bezviznog režima, jer su njeni državljani imali najviše nezakonitih boravaka i neosnovanih zahteva za azil među građanima Zapadnog Balkana. Slična situacija je i sa Moldavijom, Gruzijom i Ukrajinom. Nemačka, koja je predsedavala EU je tada od Evropske komisije tražila da se podseti da je ukidanje bezviznog režima realna opcija.

Ukoliko jedna zemlja Šengena podnese zahtev za suspenziju bezviznog režima za neku od zemalja sa „bele šengenske liste“, Evropska komisija bi trebalo da razmotri situaciju na terenu i da preporuku. Odluka se donosi glasanjem i to kvalifikovanom većinom zemalja članica. Vizni režim se vraća prvo na šest meseci, i to za ceo šengenski prostor, posle čega sledi nova procena Evropske komisije i nova odluka, pri čemu je moguće i novo produženje viznog režima za datu zemlju.